Тихо као ветар, кроз ноћ опет ходам, обећање своје рекао сам, ја ноћас умрет’ морам. Опет као проклет, живим,али докле, питање је остало, више нисам човек. Разјурених мисли, више нисам исти, зашто онда ходам, кад нећу да преживим. Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.264 пута)
No votes yet.
Please wait…
Тихо као ветар,
кроз ноћ опет ходам,
обећање своје рекао сам,
ја ноћас умрет’ морам.
Опет као проклет,
живим,али докле,
питање је остало,
више нисам човек.
Разјурених мисли,
више нисам исти,
зашто онда ходам,
кад нећу да преживим.
