Категорија: Veselin Mandarin

Moja si priča bez granica
nebo bez sjaja i stanica,
žena što zveri mi tera
deo mog remek-dela.

Ti ne postojiš zapravo
tebe još nisam pronašao,
zabluda ili igra reči
pesmom dušu lečim.

U dubini oka nevidljivog
andjeli kolo vode,
dušu da rujnu opiju
tajnu moju da otkriju.

A kada sumrak zavlada
i smrt me rujna savlada,
ti ćeš me pronaći
iznad svake laži.

U pesmi je slovo crveno
krvlju mojom ugrejano,
da svetlost te moja prati
kraj mene ponekad svrati.

Nisam ti rekao da li mrtvi žive
da li vide sve, sa oka svoja dva,
ili život vode pod tamnom senkom
da im koža od vetra zanjiše.

Nisam ti rekao pesmu ovu ja,
pesmu meku, što mi dušu para
onako lagano i tiho,
da ne čuje niko.

Nisam ti rekao gde me život vodi,
ni što me majka rodi,
u ovom svetu bola
nevero moja.

Nisam ti rekao šta će sutra biti,
da li ću negde stići,
sa suze ove dve,
što pokvasiše svet.

Nisam ti rekao želju poslednju,
nju sa sobom poneću,
Bogu u miraz da predam,
krv je moja bedna.

A znaš li šta se nakon kraja zbiva?
I zašto život nije jedank svima,
pa se neko od kristala nosi,
a čovek za život se bori.

Utihnuće u meni svaki deo moje boli
i zemlji ću telo u miraz da predam,
harfom snenom odsviraće pesmu
onu meku, za nas dvoje.

Sa druge je strane bolje mesto
tamo me u ludoj noći potraži,
ispod crne zemlje, mokrih gora,
sniva duša moja.

Kada se zvono u podnevlje javi
nemoj me suzama svojim kvasiti
no samo mi ime dobro upamti,
mrtvog da me u život vratiš.

Ružu rujnu na pokop mi stavi
da na tebe sve zamiriše,
tužne boli, gorke soli,
mrtvav dane brojim.

Duše predaka

Ivičnjak duše ove
lomi kamen tihim glasom
da jutro tužnije bude
ravnica da potraje.

Ruke marmerom vezane
drže sjene doma moga
da se vetar noćas njiše
po leđima mojim.

Rudnik duše zakopane
crnu rupu predvidi
u njoj beskraj spava
mesto moje tamo je.

A duše predaka naših
čuvare sreće ubiše
snage im ponestaje
niko se ne predaje.

Pa se krvlju biseri prekrivaju
čeznu ruke za uzdahom
ostao je mrak da gazduje
od sreće ja se odjavljujem.

Autor : Veselin Mandarin

Žalosna pesma
Ako ti jave da umro sam
a snove sam ti krio
bio sam ti drag
u ljubavi slep.

Slapac najveci bio
suzama ružnim ime ne znam
miris tvoj jos uvek osecam
bestidno o tebi mislim.

Minut i godina nisu mi do kolena
iznad svakog zla moje mesto je
u tužnim rekama
otrove svoje ispuštam.

Dušu perem
sa bolom da se rastanem
ostane uvek kap jedna
prokletog me krasi.

Kraj puta je pakao
u njemu me potraži
tužne boli
grešnog me naprave.

Grešnici imaju dušu
pustu i praznu
ja duše nemam
a tebe sam željan.

Autor: Veselin Mandarin