Категорија: Uncategorized

1. Život nema reprizu

 

Kad dođem na znak STOP, stanem —

nema dalje.

Osećam — taj znak je blizu,

a život nema reprizu.

 

Kraj puta je,

i nema više izbora —

idem gde se ići mora.

 

Šta je bilo — bilo je.

A želja je pun džak ostalo.

Kad stavim na vagu,

više je neostvareno.

 

Zato moj savet onima

koji još nisu stigli do znaka:

ne mislite mnogo,

ostvarite želje iz svog džaka.

 

Jer i želje mogu da ostare,

da se pokvare.

One su ostvarive —

dok si još u putu.

 

Ne skrivaj ih od sebe.

Zausti, kaži — sebi pomaži.

Ostvari što više,

dok imaš vreme.

 

Jer kad stigneš do znaka STOP

a svakom je jednom blizu—

shvatićeš, biće kasno:

život nema reprizu.

 

Борим се да не упаднем у ништавило живота . Да разумем захтеве природе свог бића.

Све што знам, подредио сам еволуцији свих добрих ствари .

Покушавам да не паднем духом да не залутам у другу страну нечаситвих мисли које покушавају да ме преузму , да одреде мој правац и моје мишљење .

Борим се да останем на путу који води у мирну еволуцију животног пута .

Створени смо да волимо, да мислимо , да патимо , понекад и да плачемо , свесни да постоји и боље сутра , за које треба да се боримо

.

_________________________

 

Све оно што је било сутра већ данас постаје истина . Истина прелази у давно  у прошлост , и обавезује нас својим делима .

Призива јунаке прошлих времена на саборност истине и божију реч , која бије одсутну битку за слободу , победу што вековима чека.

Да се дигну магле сурове стварности , искривљене правде достојне вештица из Испвича , спаљених на ломачи.

Ипак их обожавају , величају , до бесмисла великих вођа , огољених пропасти .

Они морају пасти ; универзум не прашта глупост већине          с којом су задојени .

Не желе да умру , хоће да владају,

 

Тешко подносим дане своје, пунe скривене, тихе туге распламсане првим зрацима јутарње рутине.

Мисли лете, роје се , као пчеле кад осете цвет препун нектара.

Сазнање да сам опет сам буди пркос у мени , рођене у времену туге и среће које се у мени преплићу .

И по ко зна који пут скупљам снагу да пишем само мени познате догађаје , блиске и давно-садашње , који ме вребају као рибар са мрежом .

Он бар прода сву рибу , а ја је записујем , да ме казни , да ме сећа , да ме прати путем , као вечита истина мога живота

Ljudi mrgudi
Ljudi negde samo jure.
Međ’ narodom podigle se bure.
Svi rođeni postali mrgudi.
Niko nikom osmeh da ponudi.
Na ulici ne vide se deca.Svaki čovek tera svoga kera.Ljudi danas samo jure.
Svi se nešto kao dure
Nigde ništa dobro nećeš čuti svi postali namćori i ljuti,niko nikom osmeh da ponudi.
Svakom nešto još po malo fali.
Za novcem bi jurili, nikad ne bi stali.
Daj još, još i više, i na putu dobrotu izgubiše.

Mislim tako, pa mi žao bude.
Novo vreme u zombije pretvorilo ljude.
Idu tako sami,nameštenl od rođenja,nisu nasmejani.

Naopako vreme,naopaki ljudi;

brat bi s bratom,samo da se sudi.
Svuda novac posta glavna tema.
Ljubav – nesta; za nju nigde više nema  mesta.

Ljudi jure, stvaraju se bure.
Došlo neko vreme opšte nekulture.

 

Губим тренутке вере у разузданим потезима моје младости , у расквашеним тунелима гротескног и грешног живота који сам водио.

Губи се величанствени смисао постојања , док убијам све лоше у себи , говорећи: „Добро се добрим враћа.“

Не разумемо, или нећемо . Водимо се нагоном . Тек када се осетимо угроженим окрећемо се вери , православљу , драгом Богу.

Спас је близу , само треба веровати и искрено се молити.