Тешко подносим дане своје, пунe скривене, тихе туге распламсане првим зрацима јутарње рутине.
Мисли лете, роје се , као пчеле кад осете цвет препун нектара.
Сазнање да сам опет сам буди пркос у мени , рођене у времену туге и среће које се у мени преплићу .
И по ко зна који пут скупљам снагу да пишем само мени познате догађаје , блиске и давно-садашње , који ме вребају као рибар са мрежом .
Он бар прода сву рибу , а ја је записујем , да ме казни , да ме сећа , да ме прати путем , као вечита истина мога живота
(Прочитано: 27 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.253.493 пута)
