STIH DANA NOVEMBAR – Bira Svetlana Poljak

STIHA DANA NOVEMBAR “”Zagasita kadifa, kupa srce sjajem nepoznate svetlosti, duhovna tajna radja poemu vecnosti” ZORA PIJANSTVA – Latinka Djordjevic

STIHA DANA NOVEMBAR

Latinka

“”Zagasita kadifa,

kupa srce

sjajem nepoznate

svetlosti,

duhovna tajna

radja poemu

vecnosti”

ZORA PIJANSTVA – Latinka Djordjevic

Stih dana bira – Lepa S.

Vrati se kroz prvi greh. Moj slavuju, moju šumu seku ostarela deca. Ana plači dušo. Plači.  Tražeći osmeh, ostao je trag. Tačno ću da se probudim i napišem pismo Gospodinu Ljubi.  S A D R Ž A J  – Darko Kolar Pesma nastala na osnovu sadržaja knjige *PRVI PUT* Svaka čast – druže! :))

Darko Kolar

Vrati se kroz prvi greh.
Moj slavuju, moju šumu seku ostarela deca.
Ana plači dušo. Plači. 

Tražeći osmeh,
ostao je trag.
Tačno ću da se probudim
i napišem pismo Gospodinu Ljubi. 

S A D R Ž A J  – Darko Kolar

Pesma nastala na osnovu sadržaja knjige *PRVI PUT*
Svaka čast – druže!

:))

СТОЈИМ – Дуле Р. Пауновић

      СТОЈИМ Стојим. Сузе теку и пеку, пеку… време као да је стало и негде заспало.   Стојим… без наде а очи кљују, ваде дани црни, дани сви, ноћи и освити сиви.   Стојим… и више не бројим године и дане.   Само, гледам у ране мирно и тупо, знам – умирем глупо,   чекајући … Настави са читањем “СТОЈИМ – Дуле Р. Пауновић”

      СТОЈИМ

Стојим. Сузе теку

и пеку, пеку…

време као да је стало

и негде заспало.

 

Стојим… без наде

а очи кљују, ваде

дани црни, дани сви,

ноћи и освити сиви.

 

Стојим…

и више не бројим

године и дане.

 

Само, гледам у ране

мирно и тупо,

знам – умирем глупо,

 

чекајући и чекање

животом називајући

 

У Мајданпеку,

13. августа 2006. год.

 

Дуле Р. Пауновић

 

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА Дуле Р. Пауновић

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА Одавно, када сам и ја дечак био, у себи једног Дечака сам снио али, не видех му никада лице. Ни Њему, а ни себи јер, на њих већ беху слетеле птице црне… као судбина или проклетство. Очи су кљувале, снове су испијале, светлост са осмеха кљуцале… и односиле у забити простора и … Настави са читањем “ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА Дуле Р. Пауновић”

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА

Одавно, када сам и ја дечак био,

у себи једног Дечака сам снио

али, не видех му никада лице.

Ни Њему, а ни себи

јер, на њих већ беху слетеле птице црне…

као судбина или проклетство.

Очи су кљувале, снове су испијале,

светлост са осмеха кљуцале…

и односиле у забити простора и таме.

А када су пир завршиле, заувек су одлетеле

клепћући снажно крилима:

и сада тај клепет одјекује у души

као стварност или судбина.

Само сенка је остала: сива и безлична,

и прозирна и непрозирна…

из које стрче храпаве кости уместо наших лица.

Године су пролазиле далеко од нас…

а ја сам често желеом да видим Дечака

и лица из дечачких снова, пре доласка птица.

Али, жеље односе у дубину мрака и времена

све, и саме себе, и оне постају пусте а нада јалова

а мој одраз у огледалу остаје:

и сив и безличан, и прозиран и непрозиран.

Хтео бих само, других жеља немам више,

да препознам Дечака из дечачких снова

али… само сенка је остала: сива и безлична,

прозирна и непрозирна…

Уместо лица Оца и Сина.

Дуле Р. Пауновић

У Мајданпеку

9. октобра 2008. год.

JUTRO – Sanja Petrović

JUTRO Stresla sam san sa zamršene kose. Protegla lagano i stala shvativši da pogledom me držiš u naručju. Mazno se nasmejah užitkom prožeta s ispruženim rukama dozivajući jutarnji poljubac.

Sanja

JUTRO

Stresla sam san

sa zamršene kose.

Protegla lagano

i stala shvativši

da pogledom me držiš

u naručju.

Mazno se nasmejah

užitkom prožeta

s ispruženim rukama

dozivajući

jutarnji poljubac.

PERIHEL – Svetlana Poljak

PERIHEL Zaprepašćene molitve Okivaju tvoje cevanice Znam ne bih smela Da ti okrenem ledja I pružim privid zaklona Čitam opelo za bacanje zrebija Osuda svačijeg ali ne svoga greha Sjašem i krenem sa troprsta vetra Da požurim flamingose u perihel ovoga dana Mnogo ti je pola pravde Malo greha za praštanja ———————- Svetlim pogled da … Настави са читањем “PERIHEL – Svetlana Poljak”

Ceca

PERIHEL


Zaprepašćene molitve

Okivaju tvoje cevanice

Znam ne bih smela

Da ti okrenem ledja

I pružim privid zaklona


Čitam opelo za bacanje zrebija

Osuda svačijeg ali ne svoga greha

Sjašem i krenem sa troprsta vetra


Da požurim flamingose

u perihel ovoga dana

Mnogo ti je pola pravde

Malo greha za praštanja

———————-

Svetlim pogled da dosanjam

Na nenačetoj vodi bičujem školjke

Znam, pamet ti kidiše na odgovore

Ali za njih ti treba još parče mene….

(C) Svetlana Poljak