Добродошли!
ВРЕЛЕ НОЋИ
Пијане и вреле ноћи
моје младости,
са женама лаког морала,
у ноћима препуних дима,
лоших вина и трулих задаха.
Столњаци прљави…
Пепељаре пуне…
Столови расклимани…
Чекају полупијане госте,
стаклених очију, спремне,
да за чашицу љуте ракије,
причају целу ноћ.
Настави са читањем “ВРЕЛЕ НОЋИ – Саша Козић”
КАДА ЈОЈ КОСА ЗАМИРИШЕ НА ЈУТРО
Када јој коса замирише на јутро…
када јутро уђе у моју душу
и када мириси живота
постану стварност.
Тада, код првог јутарњег додира,
истине, немир улази у мој живот…
Бојим се да останем сам.
Настави са читањем “КАДА ЈОЈ КОСА ЗАМИРИШЕ НА ЈУТРО – Саша Козић”
ТРАЖИМ
Док, јутро брише,
трагове греха са Београдских улица .
И сунце хрли у загрљај,
сивим крововима,
тек пробуђеног града.
Ја уморан,
од ноћног, провода,
журим на заслужени починак,
мислећи да сам нешто,
паметно урадио.
А нисам свестан да грех,
који носим,
је грех сурове стварности.
Настале у ноћима пијанства,
и блудних жена,
жељних праве љубави,
које оне траже годинама.