Добродошли!
Kad shvatiš neshvatljivo I dokučiš nedokučivo Ko će te spasiti od sebe? Dok nem toneš u reči odbegle. Žižak svetla proguta tama Pobeda je poraz.Ko ume da misli? Ko će te spasiti od sebe? Dok zasužnjena misao ti vanvremeno zebe. Kroz prizmu posmatrano stvarno Horizont u H pretvara Ko će te spasiti od sebe? Dok … Настави са читањем “***Radenko Nastić”
Kad shvatiš neshvatljivo
I dokučiš nedokučivo
Ko će te spasiti od sebe?
Dok nem toneš u reči odbegle.
Žižak svetla proguta tama
Pobeda je poraz.Ko ume da misli?
Ko će te spasiti od sebe?
Dok zasužnjena misao ti vanvremeno zebe.
Kroz prizmu posmatrano stvarno
Horizont u H pretvara
Ko će te spasiti od sebe?
Dok nem toneš u reči odbegle.
Još govori Gospod:što se poniješe kćeri Sionske Knjiga proroka Isaije (3,16) Podne je bilo.U Lepoti gorda Vetrova je kći ukrasila lice I suzu je htela hitnuti visoko I zvezde da trone otmenost krivice. Gore!-U dubinu plavu Paučina tako u podnevnu jaru Hitne dragulj sjaja Tako ptica krilom-krikom u požaru. Jezero je bilo. Uglačanog stakla osmehnutost-kob … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Još govori Gospod:što se
poniješe kćeri Sionske
Knjiga proroka Isaije (3,16)
Podne je bilo.U Lepoti gorda
Vetrova je kći ukrasila lice
I suzu je htela hitnuti visoko
I zvezde da trone otmenost krivice.
Gore!-U dubinu plavu
Paučina tako u podnevnu jaru
Hitne dragulj sjaja
Tako ptica krilom-krikom u požaru.
Jezero je bilo.
Uglačanog stakla osmehnutost-kob
I mnoštva što hita rola-likovanje
I Semiramidin “jedan dan”.
Porcelanski mir Blagost beline Prstiju pir Dirke paučine. Getsimanski sumrak,tišina U setnom snu krinoline Ko čeka pred vratima? Ko dželat je?Ko žrtva?
Porcelanski mir
Blagost beline
Prstiju pir
Dirke paučine.
Getsimanski sumrak,tišina
U setnom snu krinoline
Ko čeka pred vratima?
Ko dželat je?Ko žrtva?
Gordošću oplakano,o moje sutra Pseći pokorno za carsku ložnicu put, Tamo gde serafim krilima let Dubokim naklonom dželatu pod skut. Tamo gde otmenost odežda-plot, O moje sutra,prezreh te u čas Kad Juda dotače me,u čas Kad svet sagledah kroz raširene zene.
Gordošću oplakano,o moje sutra
Pseći pokorno za carsku ložnicu put,
Tamo gde serafim krilima let
Dubokim naklonom dželatu pod skut.
Tamo gde otmenost odežda-plot,
O moje sutra,prezreh te u čas
Kad Juda dotače me,u čas
Kad svet sagledah kroz raširene zene.
…Gle,ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih,i Ilija otide u vihoru na nebo Druga knjiga o carevima (2,11) Sve je više Jezavelja,a Proroka niotkuda U slavu boga Vala ribari ljudskih duša Samovolju slobodom zovu, I niko više ne veruje u Čuda. I Pravednih Navuteja nema Odrekli se nasledstva otaca svojih. Samo lažnih svedoka glas Put … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
…Gle,ognjena kola i ognjeni konji
rastaviše ih,i Ilija otide u vihoru na nebo
Druga knjiga o carevima (2,11)
Sve je više Jezavelja,a Proroka niotkuda
U slavu boga Vala ribari ljudskih duša
Samovolju slobodom zovu,
I niko više ne veruje u Čuda.
I Pravednih Navuteja nema
Odrekli se nasledstva otaca svojih.
Samo lažnih svedoka glas
Put za Ninivu kazuje.
Da li je Levijatan-progres
Ognjenih kola glasnik?
Da li to svet na potoku Kisonu
Zagledan u šareni kaleidoskop želja
Sahranjuje sećanje na Petak?
“Jer i pepeo će vetri razneti a nema razrešenja” Momčilo Nastasijević Dozivam te nevidljivo Pesmom te mamim Osmehom Suzama. Ime ti izmišljam Lik ti slikam vlastitom senkom Ne videh te Ne čuh. Osećam tragove tvoje Kap krvi na kamenu Kap krvi u svesti. Dovoljno za bol.Za nemoć. Nezainteresovano oko tvoje Motri me poniženog. Ožiljci-brazde u … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
“Jer i pepeo će vetri razneti
a nema razrešenja”
Momčilo Nastasijević
Dozivam te nevidljivo
Pesmom te mamim
Osmehom
Suzama.
Ime ti izmišljam
Lik ti slikam vlastitom senkom
Ne videh te
Ne čuh.
Osećam tragove tvoje
Kap krvi na kamenu
Kap krvi u svesti.
Dovoljno za bol.Za nemoć.
Nezainteresovano oko tvoje
Motri me poniženog.
Ožiljci-brazde u krvi
Laju.
U polutami hladne sobe Kao u dnu mračnog groba Lagano kuca časovnik stari Svedok prohujalog doba. Jednolično tik-tak odzvanja u tišini Svaki otkucaj jedan je znak Jedna rima,iz pesme drage,daleke Pisane odsanjanim snovima. Drhtava ruka sedoga starca Miluje nežno kazaljke male Sećanja naviru kao plima Bude se stare želje i nade Al srce okiva zima … Настави са читањем “Starac-Radenko Nastić”
U polutami hladne sobe
Kao u dnu mračnog groba
Lagano kuca časovnik stari
Svedok prohujalog doba.
Jednolično tik-tak odzvanja u tišini
Svaki otkucaj jedan je znak
Jedna rima,iz pesme drage,daleke
Pisane odsanjanim snovima.
Drhtava ruka sedoga starca
Miluje nežno kazaljke male
Sećanja naviru kao plima
Bude se stare želje i nade
Al srce okiva zima poznih godina.
U polutami hladne sobe
Kao u dnu mračnog groba
Na odru leži starac sedi
Svedok prohujalog doba.
Jednolično tik-tak odzvanja u tišini
Kao da kuca starčevo srce
U malom časovniku na vitrini.
Oni što pogledom saznaše Oni što ćutnjom pitaju Srca kamenu dadoše Pa svetom,svetom skitaju. Noć im nesane sprema Tuga miluje ženski meko I nigde smiraja nema Samo slutnja da čeka Neko. Iz gore dolaze,u goru odlaze Rosu da piju(jutarnju suzu) Cvet da uzberu po trnju gaze. Javu prevare pa u snu hodaju U dno svetlosti,u … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Oni što pogledom saznaše
Oni što ćutnjom pitaju
Srca kamenu dadoše
Pa svetom,svetom skitaju.
Noć im nesane sprema
Tuga miluje ženski meko
I nigde smiraja nema
Samo slutnja da čeka Neko.
Iz gore dolaze,u goru odlaze
Rosu da piju(jutarnju suzu)
Cvet da uzberu po trnju gaze.
Javu prevare pa u snu hodaju
U dno svetlosti,u dno sveta
Majstori reči zalutaju.
Vitorog-dečak sutonjem hodi O tajanstvo suza,prisnosti poniranja, Krotkošću srna zamilovah borje Plameno otkri neprebol svitanja. O dalji,kristalima tišine ozvezdano Mramor-jezero otkud ishodi? Devičjem rose zabolovah tihano Koprene celov,žudjeno u ploti.
Vitorog-dečak sutonjem hodi
O tajanstvo suza,prisnosti poniranja,
Krotkošću srna zamilovah borje
Plameno otkri neprebol svitanja.
O dalji,kristalima tišine ozvezdano
Mramor-jezero otkud ishodi?
Devičjem rose zabolovah tihano
Koprene celov,žudjeno u ploti.
Svila,smeh,raskoši teskoba I oporost naizust naučenih reči Biva tako:ko sjaj kad opija Uđe On,i prezre,i razluči. I padnu maske tada I Jasnost kosi nemilice Uznoseći ono što raskoši se ote I slute,i kriju zebnju pada. A licemer-laž iz prikrajka Nazdravlja farisejstva čašom: Za gordost onih što ostaju, Za kikot,za večni oganj na kraju.
Svila,smeh,raskoši teskoba
I oporost naizust naučenih reči
Biva tako:ko sjaj kad opija
Uđe On,i prezre,i razluči.
I padnu maske tada
I Jasnost kosi nemilice
Uznoseći ono što raskoši se ote
I slute,i kriju zebnju pada.
A licemer-laž iz prikrajka
Nazdravlja farisejstva čašom:
Za gordost onih što ostaju,
Za kikot,za večni oganj na kraju.