ПЕСМЕ 2022. ГОДИНЕ

Поштовани посетиоци, драги песници,

Настављамо са избором песме године, овога пута за 2022. годину. Песме месеца у току 2022. године бираћу ја. Знам да је то тежак задатак, јер много је добрих песама и песника, али обећавам да ћу се трудити да бирам најбоље. Али, такође знам да је то само мој субјективан избор, и молим Вас да то имате у виду… Од најбољих песама по месецима у току 2022. године, почетком 2023. године жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и посетиоци сајта, свако за себе, одабраће песму 2022. године. Зато, читајте све предложене песме и уживајте… Песму 2022. године прогласићемо 14. фебруара 2023. године. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

PESMA MESECA – MAJ 2022.

Prof. Mr. Branko Mijatović

CRVENA RUŽA

( sonet 127.)

Crveni pupoljak bejah kad se rodih,
Na svet me reka crvena je donela;
u životu često kroz crveno brodih,
crvena sam ruža što odveć je svela.

Crvene sam ruže dragoj ja dariv`o,
crveni mi karmin na ust`ma ostao;
kamu sam crvenu zlotvoru zariv`o,
kad je dušman čizmom na rođinu stao.

Mnogo mi crvenog u životu beše
crveno oboji celi svet u crno;
crveni mi moje najdraže uzeše,

crveno voleo, u crvenom truno.
Ružu vi crvenu donesite na grob,
gde počiva pesnik, Božiji je on rob.

© Prof. Mr. Branko Mijatović

 

ПЕСМА МЕСЕЦА – АПРИЛ 2022.

 


Драгиша Павловић Расински

САН

Око мене одвећ тихо све је,
склапам очи, већ ме сан осваја,
сањам врло чудне јубилеје
још чуднијих неких догађаја.

Моћници се призвали памети,
наступила мирнодопска клима,
Кинези се одрекли Тајвана,
Русија се одрекла од Крима.

Палестинске-израелски сукоб
избрисан је са ратне топ листе,
у Кореји Северној председник
кренуо да гања комунисте.

Нато бомбе бацио у смеће,
агресије сметнуо са ума,
Аљбин Курти републику неће,
Бајден Путина узео за кума.

Престала су насиља, терори,
шовинизам и разлике класне,
нема више етничког чишћења,
геноцида нити мржње расне,
беспослених нема, а ни гладних,
навијача оних горопадних.

Еколошки сасвим чисто све је,
ђубрад сва се на Венеру возе,
Сунце Земљу по наруџби греје,
жуте мрље офарбане розе,
Марс претворен у житишта стрна,
затрпана шљунком рупа црна.

Тубилеји славе се масовно
и у вези животињских права,
животиње све су заштићене,
од џиновског слона па до мрава

и обичног сићушног комарца,
сваки створ је заштићен потпуно:
Муса не сме да одере јарца,
овци не сме да се шиша руно.

Сањам како неке животиње
место људи славе јубилеје,
на гозбама ко господа седе,
а људи су обукли ливреје,

па их служе, не би и’ да завреде
неку мрву или парче хлеба,
наопако окренуто све је.
Наопако, ил’ баш како треба?

Пси у шетњу воде господаре,
на каишу или некој узди,
и уче их лепом понашању,
да у парку не сме да се нужди.

Ако ово стварно сан је пусти,
што ми само илузију шаље,
покријте ме, молим, задњом
надом и пустите да сањам и даље.

© Драгиша Павловић Расински

ПЕСМА МЕСЕЦА – МАРТ 2022.

 


Жељко Поштић
ПОГЛЕД У БЕЗДНО

Не памтим ни у који дан, ни у коју ноћ
у мир своје собе, у ову пустош, крочио сам
Ваљда ћу се тамо и са собом срести
Стрепња и страх су страшне силе
У себи провалију безумља осећам
Појмим да сам људска трунка никоме потребна

У молитву тонем склопљених очију
да молитвом у сновиђење
бољег себе призовем и ослушнем
Врисак у мени, а гласа нема,
ни смираја. Глас у мук потопи се.
Као да киша нека црна једнако пада
и да се заувек тама настанила у мени
У тишини небеса је нечујни говор Бога запретан

Мира немам док пред небо излазим
Звезде високо стоје у црној ведрини
Мрак Васељенски на Земљу нахрупио
Надао сам се да ће ми у сан доћи, али није
Што више старим то боље видим
Наше су среће ништавне, наши животи кратки
Од црних небеса моја душа обневидела
док грешан, горки хлеб кривице кушам

© Жељко Поштић


(по мотивима романа “Бездно” – Светлане Велмар Јанковић)

ПЕСМА МЕСЕЦА – ФЕБРУАР 2022.

 

РУМЕНА БЕРБА

Њихала је своје бујно тело ко да плеше између чокота
Виноградом сија лице њено, разлива се младост и лепота
У рукама котарица пуна модрог злата, сунца, руком браном
Сипа дева испуцала зрна озарена жутим топлим даном…

Она сипа а каца се пуни баршунастим слатким плодовима
Тамни бисер од зрна се круни, попуцаће суд по зидовима
А девојка сва румена, зрела, ко и грожђе што се меди слашћу
опијена нађе се у каци, раскалашна, сва одише страшћу…

У рукама задржава сукњу, подигла је по више кoлeна
На кошуљи дугмад ће да пукну, па ужива ко да је вољена
Муља грожђе ногама маленим, кроз прсте јој румен се облива.
Изазива покретом бедреним, на дивљење бераче позива.

Па их зове певајући мило: Шта чекате ускоро ће вече?
Ево сад ће да потече вино, наберите ситно пољско цвеће
Закитите девојке крај себе, отворите шајтов на дну каце
Па сокови из данашње бербе да се брзо у бурад пребаце.

Румени се на западу сунце, румени се берачица цела
Румени се девојачко срце, вредне руке у загрљај сплела
Загрлила јарана крај себе па га поји широм из бокала
Он ко младо тек рођено ждребе, она би се са њим љубакала.

Љуљају се бачве у подруму добра берба благо обећава
У тишини дoлe у лагуму са вином се магија дешава
Има доста пића опојнога, совињона, мерлота, ризлинга,
Дато нам је као лек од бога у подруму стари као сфинга.

Да имамо за свадбе и славе, не дај боже некад за сахране
А највише за мерак да буде, да усрећи, развесели људе…
Да кад јесен следећа дoлeти не могне се лако одoлeти
Него каце гроздовима пун’те да нам буду препуни подруми!

© Љиљана Тамбурић

ПЕСМА МЕСЕЦА – ЈАНУАР 2022.


Јована Марковић


Свети Сава и ми

(Свети Сава и ја)

Анђела Чувара пошаљи ми, Боже,
да ме чува, брани и веру утроји,
Анђела Чувара, оног који може
разбацане душе делове да споји!

Анђела Чувара, оног који штити
од помисли мрачних, од страха и јада.
С златним ореолом и у белој свити,
што ће подићи ме након страшног пада!

Та, реци ми име оног који брани
и коме се молим у дубокој ноћи,
оног који душу благодаћу храни
и покаже прави пут којим ћу поћи!

Име мени реци оног који бди ме
и да прођем помаже свако искушење,
сваку сумњу вере и недаћа плиме,
оног који прихвати моје искупљење!

Име мени реци, Хиландарски доме,
ко је био светац што чува ме сада
и који злим силама не да да ме сломе
и због ког се уверих да постоји нада!

Да постоји нада… Имена ми мога,
због њега заволех и себе и Бога!
Реци име које ћу к’о молитву зборит
и које ће нашим срцима се орит!

Реци име принца што одбаци круну,
што умири браћу и прекине буну,
што са оцем својим дворе диже Богу,
што кроз народ горди проповеда слогу!

Реци име сина, што ко светац горе!
У темељ Врачара Мира Светог море
што благослов даје изгубљеној деци,
реци име које су бранили нам преци!

И што оков Србину са врата је пао,
и Србин животом крст Свети одбрани,
реци датум када је гром му знак тај дао
мученику када су дошли бели дани!

Реци име које поносито кличем
што кроз школе пружи знање ми да стичем,
Реци име наше Српске Свете Славе,
Реци, Боже, име Светитеља Саве!

© Јована Марковић