Мира Ђорђевић из Вишеграда, Република Српска
ИВАЊДАНСКА ЉУБАВ
Био је Ивањдан седамдесет и четврте,
Сливале су се низ нас ситне капи кише,
Срели смо се случајно док смо стајали
Испод крова зграде на којој и сад пише
„Ту је просута љубав као звјездани прах“,
А ми смо је осјетили истог оног трена
Кад смо се погледали, док су звонила
Дуго с Мегдана злаћана звона црквена.
Сплели смо прсте као ивањски вијенац
Да би пронашли за нас скривени кутак
И дрхтећи ћутали уз чаше куваног вина,
Мирисног као чокот лозе чист и љубак,
Као наше усне што испијаше кап по кап
Топлу течност која лагано клизи у сласт.
Ех, пили смо срећни, а пили смо само
Да обуздамо у грудима раскошну страст.
Настави са читањем “ИВАЊДАНСКА ЉУБАВ – Мира Ђорђевић”