Категорија: Marina Adamović

Ranjena zver — Marina Adamović

. stisnutih šaka zamišljala sam da davim otrovnicu na krevetu ona je hladno gledala kroz mene i krenula ne obazirući se na presudu u vrelim rukama ja sam u agoniji nastavljala da je vezujem u čvor dok nije otišla u drugu sobu unakažena osvetom za lažnu sliku mirne puzavice na dar Gute Nacht ili Guten … Настави са читањем “Ranjena zver — Marina Adamović”

.

stisnutih šaka

zamišljala sam da davim

otrovnicu na krevetu

ona je hladno gledala kroz mene

i krenula

ne obazirući se na presudu

u vrelim rukama


ja sam u agoniji

nastavljala da je vezujem u čvor

dok nije otišla u drugu sobu

unakažena osvetom

za lažnu sliku

mirne puzavice na dar

Gute Nacht

ili

Guten Morgen

svejedno je

Frojde

Prirodna pesma — Marina Adamović

Šta ćeš sad sa viškom reči? Sakupiti i baciti? Možda prelete kô pelud I vrate se u obolela usta Razjapljena kao spremna raka (Ne za ono što ne čeka)? Šta sa jadnim viškom reči? Ćuti. One će samo prošvrljati tobom, Razgledati, Zamoliti da ih smestiš po svom nahodjenju Znaju da si dvojno lud I zaslužuješ … Настави са читањем “Prirodna pesma — Marina Adamović”


Šta ćeš sad sa viškom reči?

Sakupiti i baciti?

Možda prelete kô pelud

I vrate se u obolela usta

Razjapljena kao spremna raka

(Ne za ono što ne čeka)?

Šta sa jadnim viškom reči?

Ćuti.

One će samo prošvrljati tobom,

Razgledati,

Zamoliti da ih smestiš po svom nahodjenju

Znaju da si dvojno lud

I zaslužuješ dosta poštovanja,

S dozom opreza,

Naravno…

***

ubila sam lastu ubila sam jesam bila je topla oble lepote ubiila sam mlade ubila sam jesam bili su dragi žarko cvrkutavi nisam mogla ništa protiv sebe tuga ih je dozvala paljbom pogleda zov je otekô u bazen suza ubila sam laste ubila sam znam sahranjene leže pod mojim kapcima

ubila sam lastu

ubila sam

jesam


bila je topla

oble lepote


ubiila sam mlade

ubila sam

jesam


bili su dragi

žarko cvrkutavi


nisam mogla ništa protiv sebe

tuga ih je dozvala

paljbom pogleda


zov je otekô u bazen suza

ubila sam laste

ubila sam

znam

sahranjene leže pod mojim kapcima

Šta sam — Marina Adamović

bilo je vrelo letnje popodne sunce je ućutkalo ptice ja sam ućutkala sebe a potok isparenjem vodu dan je nepokretno gledao u svod kamen svesno ležao u polju nisam pas nisam ševa kišna glista alga  crv oni jesu a ja kad dodirnem kamen shvatim kad pogledam sunce vrisnem i ja sam spona neba i zemlje … Настави са читањем “Šta sam — Marina Adamović”

bilo je vrelo letnje
popodne

sunce je ućutkalo
ptice

ja sam ućutkala
sebe

a potok isparenjem
vodu

dan je nepokretno
gledao u svod

kamen svesno ležao
u polju

nisam pas

nisam ševa

kišna glista

alga  crv

oni jesu

a ja


kad dodirnem kamen shvatim

kad pogledam sunce vrisnem

i ja sam
spona
neba
i
zemlje

u oku

u duši

kô oni

Nije bitno — Marina Adamović

Sunce je peklo travu i nedovršene misli Ko si Pitala sam sebe Odgovor se ispružio i čekao kišu Dan je neprimetno gledao na sat i ponavljao Ko si ko si Parodija je parodija Ja sam ja Odgovor je čuvao svoje atribute Sunce je tada iz vrele dosade Ućutkalo domišljate ptice Savila sam gnezdo Ništa mi … Настави са читањем “Nije bitno — Marina Adamović”

Sunce je peklo travu i nedovršene misli

Ko si

Pitala sam sebe

Odgovor se ispružio i čekao kišu

Dan je neprimetno gledao na sat i ponavljao

Ko si ko si

Parodija je parodija

Ja sam ja

Odgovor je čuvao svoje atribute

Sunce je tada iz vrele dosade

Ućutkalo domišljate ptice

Savila sam gnezdo

Ništa mi više nije značilo

Neki grad — Marina Adamović

Da li je ovo moj grad Da li je ovo grad koji u magli izgledala kao stablo hrasta Ne To je fraza sa maskom godina Ima li ičeg od grančica iz džepa Ne Prinosim ogledalo I vidim sliku lica na pogrešnom mestu Da To je Samo prozaičnost naučene pesme Ako moram gubiti neću više saditi … Настави са читањем “Neki grad — Marina Adamović”


Da li je ovo moj grad


Da li je ovo grad koji u magli izgledala kao stablo hrasta


Ne


To je fraza sa maskom godina

Ima li ičeg od grančica iz džepa


Ne


Prinosim ogledalo

I vidim sliku lica na pogrešnom mestu

Da

To je


Samo prozaičnost naučene pesme

Ako moram gubiti neću više saditi idilu


Raspaliću treset magli u pomen

I biti realna kraj smole što tone

Uzaludnost — Marina Adamović

smestila sam reči daleko od sebe ne vredi odzvanjaju razaraju sluh krenula sam mislima na ispašu na vredi pojele su sve nezapisano – što nerazgovetnija to jasnija – više azila manje opravdanja robija je mesto za slobodu pesme  

smestila sam reči daleko od sebe

ne vredi

odzvanjaju razaraju sluh


krenula sam mislima na ispašu

na vredi


pojele su sve nezapisano


– što nerazgovetnija

to jasnija

– više azila

manje opravdanja


robija je mesto za slobodu pesme


 

U b(l)udnoj noći — Marina Adamović

za dan dva i bezbroj mudrosti . senka neće otkriti ritual smrti . a za dan dva pre i nikad više . videću je u svojoj utrobi . sat kuca u ritmu paperjastog niza

za dan

dva

i bezbroj mudrosti

.

senka neće otkriti

ritual smrti

.

a

za

dan

dva

pre

i nikad više

.

videću je

u svojoj utrobi

.

sat kuca u ritmu paperjastog niza

Bez posvete — Marina Adamović

strašno strašno strašno ne reci mi kako nisi  znao da je svetlost napravila nered u kapi rose na cvetnom uzglavlju mog strništa sve je jasno obučen u iznenadjenje grizeš nebo i pljuješ sažvakano sunce znam odgovor rasplakaću kamen i sazidati piramidu

strašno strašno strašno


ne reci mi kako nisi  znao

da je svetlost napravila nered

u kapi rose

na cvetnom uzglavlju

mog strništa


sve je jasno


obučen u iznenadjenje

grizeš nebo i pljuješ sažvakano sunce


znam odgovor

rasplakaću kamen i sazidati piramidu