bilo je vrelo letnje popodne sunce je ućutkalo ptice ja sam ućutkala sebe a potok isparenjem vodu dan je nepokretno gledao u svod kamen svesno ležao u polju nisam pas nisam ševa kišna glista alga crv oni jesu a ja kad dodirnem kamen shvatim kad pogledam sunce vrisnem i ja sam spona neba i zemlje … Настави са читањем “Šta sam — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
Lepo, zaista lepo.
Pozzz
Hvala, Peko, upravo zavrsavam… kod mene je to tako…brzo… Veliki POZZZZZZZZ