Категорија: Marina Adamović

telo mi je zastalo

ja sam produžila

putem koji je išao

za mnom

uvek u sukobu

duša i srce

vuku dan da pokopa noć

i godina zavejane snove

po koji put stiže jesen

po koji put vidjeni očaj

perpetum mobile sadi voće

hodam očima

kosom

plućima

.

takvu raznolikost kruženja svetom

zapisuju pera borova

.

stranice sveske

otvaraju ptice

i ponavljaju

jednom pročitano

.

bila sam spomenik

kišnom stablu

.

dok nisam videla

dubinu beskraja

.

hodam očima

kosom

plućima

takvu raznolikost crtam sama

.

kroz hiljadu godina

nekog će još biti u ovoj pesmi

kako mu je srce prešlo toliki put

prerano je da odgovorim

gledam zvezdu što sja i ćuti

— dosta priče —

život me u maratonu

ne sme preteći

hrabro je imati rivala na glasu

jer od njega zavisi

odlučnost na stazi

ostalo ide svojim tokom

( LI-Tai-Po

Lepota svakog dana – nek je moja!)

.

gledam u oči

lepotu

iz koje je

sve nastalo

sklapam

svoje u ranama

i

ne opirem se

pod kožom zemlje

isprepletane vene cveća

koje će izrasti iz groba

prolazi zima

prolazi

prolazim s njom

Kraj je početku progrizao procep

Bila je to plodna bujica

Nije se smelo pričati

Poslala sam ruke

I sve im napisala

Izvukle su prvo oko

Zatim čelo

Zatim noć

Sve su povezale

Osušile

I prinele da spalim

Dim je zapušio procep

“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…”

Li Tai Po

.

progutala sam bol

lavirint u dahu

sproveo ga je do čekaonice

nadalje se ništa ne može zaobići

osim neba

.

jutro me je otkrilo i šapnulo

kasnimo

počinje ništa

poznat mi je taj scenario

(gledam sebe na bini)

podižem Diogenov fenjer

svetlim u dan

čekam

njušim

pričam svetlu

čoveče – čoveče – čoveče

monodrama bez kraja

ali šta ću

opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce

samo ispisuje

hod junaka po njemu

nikoga nema

još ne gasim fenjer

osvetljen je dan pomračio um

bez objašnjenja

odavno sam razdelila dušu

prošli kroz nju i nestali

predstava je završena

sedam u bure

zavesa se spušta

u svakoj niti – bol bol bol

tama je svetlost

miris kô smrad

ludi mi oko — ludi !!!

ma daj !

tri puta sto je — previsoko

stiže me breza

mozak me juri

nalevo — nazad

ma daj !

a  b  c  d  e  f — z

kopno na mostu

u mostu ševa

ševom kroz mraz

ma daj !

mravi mravi — crvi

kamen i školjka

alga i bor

čekam da usnim

da budna hrčem

beskrajno plavo

pod plavim — ko????

ma — nâ !!!