ПОВЕТАРАЦ
Рекао си ми да си ме видео у зеленој алеји.
Попут девојчице весело сам скакутала
и премештала се с ноге на ногу.
Моје лице је обасјавао велики осмех
док сам се окретала ка зрацима сунца.
Рекао си ми да те нисам приметила
док сам изводила неки свој заносни плес.
У шареној лепршавој хаљини,
личила сам ти на нежног лептира.
Настави са читањем “ПОВЕТАРАЦ – Јасмина Димитријевић”
Категорија: Jasmina Dimitrijević
ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ – Јасмина Димитријевић
ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ
Потиштена идем низ гробљанску стазу,
споменике гледам с пуно разних слика
смеше ми се сетно у свом игроказу
препознајем обрис, знаног, драгог лика.
С једне црне плоче смеши ми се деда
као да је хтео и сад да ме теши
са осмехом драгим, као некад гледа
из овалног рама драги лик се смеши.
Одмах ту уз њега нова туга спава,
очи моје мајке као да ме прате
јесул ово снови ил` сурова јава;
у очима њеним две се сузе злате.
Јесење сам руже ређала по плочи,
уз јецаје тихе бришућ мајци очи.
ДВЕ ПЕСМЕ – Јасмина Димитријевић & Даница Димитријевић Петровић
Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић
НИСИ ОТИШАО
Одзвањају кроз тишину ноћи
одјеци твојих корака.
Пратим их до угла улице,
а онда се стопи са кишом
моја суза млака.
На тебе соба још мирише,
омиљени парфем ме опија.
Увукао се у сваку пору,
тај невидљиви флуид,
који ми и ноћас тако прија
заједно чекамо зору.
Он ти не дозвољава да одеш.
Палим већ трећу цигарету,
из твоје чаше вино пијем,
са стола ми се смеше
две неопране шољице,
једну ћу у ормар да скријем
опраћу сутра ону другу,
ону на чијој ивици има кармина,
твоју никада нећу прати,
читаћу из ње моју тугу
и тебе у загрљај звати.
Сваке вечери пре спавања
наслонићу усне на њу,
љубићу те за лепе снове
и чекати да ми се глас одазове.
Налазим по стану твоје трагове,
смешиш се са заједничке слике…
Под креветом нађох
мајицу плаву, а тражила сам врагове
још мирише на тебе, тај драги лан.
Облачим је на гoлe груди
Покушавајући да утонем у сан,
осетим како мисао даљинама блуди.
Навика да тражим те баш сваки дан.
Чујем те како испред врата ходиш,
у куту собе стари грамафон
врти се твоја омиљена плоча.
Замишљам да ме водиш
припијени играмо танго.
А када у купатилу нађох
дршку твог старог бријача
и плаву четкица за зубе
туга надања нађача.
Ти ниси отишао, а мислиш да јеси,
ти из мојих снова не можеш отићи
знај кад у тами чујем кораке
опет ћу ти ко некад заљубљено прићи…
© Јасмина Димитријевић, Србија
08.01.2022.
Две крушевљанке, чланице Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић, представљају своју поезију и ван граница Крушевца и Србије. Овога пута у Дугом селу крај Загреба, где су својом поезијом наступиле као гошће на књижевној вечери певача и текстописца познатог хрватског бенда Хладно пиво, Милка Киша. “Хвала Вам што сте овај пјеснички сусрет дигле на међународни ниво” 💝 Цитиране речи захвалности Милка Киша.
ЉУБАВНА БАЈКА – Јасмина Димитријевић
ЉУБАВНА БАЈКА
Срели смо се у сутону раном, освоји ме твојих очију жар,
истога трена тада сам знала да си ми од Бога најдражи дар;
слутила нисам да ћу те срести кад се Сунце за хоризонт губи,
да ћу завoлeти очи снене, које ће срце вечно да љуби.
У глави звона за узбуну звоне, док срце немирно туче,
хтела бих нешто нежно да кажем, али ми чудно речи звуче;
немо се само ослањам о тебе, а душа лако подрхтава,
где се до сад’ крила љубав ова, мислила сам да чврстим сном спава.
Дал’ то птице певају песму љубави, што се само једном роди,
ил’ нам звезде осветљавају пут ка срећи, што нас лагано води;
нико од нас сањао није да ће нешто овако да се деси,
целог живота тражили љубав, ал’ можда на погрешној адреси.
Ухвати ми руку, поведи тамо, где се Месец са Сунцем спаја,
створимо најлепшу љубавну бајку, у цветном врту нашега раја.
DVA PERA U JEDNOM DAHU – PISMO – Jasmina Dimitrijević & Mirko Stojadinović
ПИСМО
НЕБО ОПЕТ ПЛАЧЕ
Ево ти пишем верна љубо и господарице моја, последњу књигу у часу мога престављења Господу, задњим дахом са којим се делим. Остајем овде смртно рањен на пољу бојном Косову пољу. Крвавом руком пишем ти несигурна писмена. Не жалим душо због смртних рана. Највећа рана за мене ти си, што се мила од тебе двојим.
Кад оно у Самодрежи на авмону причешће примих и заветовах се Богу, завет и теби дадох да задње речи на уснама мојим буде твоје име.
Када време дође да мене потражиш, угледаћеш божур што најлепше цвета. Убери га љубо моја и у косу стави да те његов мирис на мене подсећа.
Када видиш орла да кликће на небу то ја љубо моја бдим увек над тобом.
Чуваћу те верно ма где мени била. Ноћи ће ти мила осветлити најсјајнија звезда која за те светли са најлепшим сјајем.
О Видовдану лета Господњег 1389.
BOLJE ČASNO MRET`, NEK NEČASNO ŽIVET`
Ljubljeni moj gospodaru! Čitam Vaše pismo i trudim se da mi oči ne zarose. Dala sam Vam reč da ću biti hrabra i da neću plakati.Sve sam suze već isplakala tiho noću da me Vi ne čujete.Žena takva junaka mora biti hrabra.
Oprostite mi,voljeni gospodaru,što sada neću ispoštovati sve Vaše želje.Neću Vas tražiti na Kosovu ravnom.A tako bih tamo doletela da Vam vidam rane.Ako se mora mreti,da umrete u naručju mom.Neću mirisati krvave božurove,a ni kosu krasiti sa njima.ni slušati kliktanje orla.Neću čekati da me neprijatelj obljubi .Neću pogaziti svoju veru.
Vas smrt dočekuje na Kosovu polju, moja crna raka je carski grad Kruševac i talasi drage nam Morave. Ali,negde na nebu, međ` zvezdama ,naše duše će se naći.
Zauvek Vaša do groba.
АУТОРИ:
Настави са читањем “DVA PERA U JEDNOM DAHU – PISMO – Jasmina Dimitrijević & Mirko Stojadinović”
Јасмина Димитријевић – Промоција у Крушевачком позоришту
У Крушевачком позоришту је 25.12. 2021. године, у организацији аутора књига, одржана (четврта по реду) промоција 2 књиге: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић u издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и “ДИВЉАКУША” Јасмнине Димитријевић.
Ево да у опису промоције парафразирам најаву за овај догађај коју је ауторка Јасмина Димитријевић поставила на свом Фејсбук профилу и да Вам покажем слике које је сликао Градимир Града Карајовић.
“Моји најдражи гости били су деца из материјално угрожених породица, међу којима су и деца са посебним потребама. Потрудила сам се да им ово буде незаборавно вече, а за успомену су добили сликовницу ДИВЉАКУША и мале поклончиће.
А да направим ову чаролију помогли су ми драги пријатељи:
- Даница Димитријевић Петровић, млада поетеса из Крушевца, заступљена у мојој збирци;
- Лидија Ужаревић, професорка глуме у КЦК, која је са својом глумачком екипом представила ДИВЉАКУШУ;
- Светлана Ђурђевић, подпредседник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и врсни песник;
- Здравко Одорчић, оснивач песничког удружења “Култура снова” из Загреба – Хрватска;
- Ока Пазанин, песникиња из Сплита – Хрватска;
- Зорица Станковић, песникиња и велики светски хуманитарац из Ниша;
- Љиљана Тамбурић, песникиња из Крушевца;
- Драгана Марковић, дечји песник и сликар из Крушевца;
- Весна Михајловић, песникиња из Крушевца;
- Града Карајовић песник из Крушевца; и на самом крају
- Мирко Стојадиновић песник духовне поезије и сликар из Крушевца и моја највећа подршка.”
Настави са читањем “Јасмина Димитријевић – Промоција у Крушевачком позоришту”
ПОВРАТАК – Јасмина Димитријевић – Из Антологије 1000 песама
ПОВРАТАК
Можда ме још некад судбина нанесе,
на путељке оне којим ходих млада,
можда се присетим и старе адресе,
оронуле куће и липова ‘лада.
Можда ме још некад судбина нанесе.
Да ли ме још памте воћњаци дозрели,
где сам као дете слатко воће крала?
Горели ми тада, ах, прстићи врели,
шибани прутићем, јер сам туђе брала.
Да ли ме још памте воћњаци дозрели?
Нема ни шарова да ми репом маше,
тужан је на ланцу већ одавно крепо,
реком су ми жучи преливене чаше,
па сећање враћам у детињство лепо.
Нема ни шарова да ми репом маше.
Настави са читањем “ПОВРАТАК – Јасмина Димитријевић – Из Антологије 1000 песама”
СТАРА ВОДЕНИЦА – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић
СТАРА ВОДЕНИЦА
У сени врба од јутра клопара,
вековни точак окреће Морава,
успомене чува од заборава.
једна несрећна воденица стара.
Воденицар стари у углу дрема,
сећа се својих младалацких дана,
сад му на срцу само болна рана
што више жита воденица нема.
Спомен к`о мена на минуле дане
а чинило му се ко да беше лане,
док чекаху мливо до зоре ране
крај топла огњишта , ноћи бесане.
И све до јутра док зора заруди
чекетало веселе ноте гуди.
Уз ибрик ракије смеју се људи
напољу док јутро бележи студи.
У сени врба и даље клопара,
ал` оста пуста воденица стара,
још верни мачак са њим разговара
не чује се глас нових помељара.
Настави са читањем “СТАРА ВОДЕНИЦА – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић”
У МОМ ЗАВИЧАЈУ – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић
У МОМ ЗАВИЧАЈУ
У мом завичају жита позлатила,
трска им се свија од велика класа.
Пшеница златна под родом савила,
па над плодном њивом плеше и таласа.
У мом завичају гиџа ородила,
воловским колима точкови још шкрипе,
песма девојачка село разбудила,
бачве пуне непроврелим вином кипе.
Стара воденица пуна помељара,
надошла погача и мирисна проја,
Измишљене приче сеоског пољара,
Поњава се ткаје са старог разбоја.
У мом завичају сад се коло плете,
само мене нема, ех судбине клете.
Настави са читањем “У МОМ ЗАВИЧАЈУ – Јасмина Димитријевић и Мирослав Стојадиновић”
Четврта промоција књига: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу
Јасмина Димитријевић, чланица нашег сајта www.poezija.rs је баш активна. Она је организовала већ четврту промоцију своје две књиге: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” овога пута у Крушевцу, у Крушевачком позоришту и то 25.12.2021. године у 12:00 часова..
Зодовољство нам је јер је књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” аутора Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић објављена у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу…
ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА Сви по некада добијемо инспирацију. Свима се по некад јави клик у глави. Свака песма има свога читаоца. Моје песме настају у првом трамвају. У трамвају путници док по мало дремају. © Јасмина Димитријевић |
 ЗАЈЕДНОСа нама кроз дане
Са нама кроз ноћи Делимо осмех људима Јер једном ће и то проћи.Кроз тугу и смех Сузе и срећу Не остављамо нашу Породицу највећу. Јер сви смо ми људи Уместо светла Не брините децо С љубављу и вером © Даница Димитријевић-Петровић |