Категорија: Jasmina Dimitrijević

TRAG DUŠE

Bez traga otišle sve radosti moje,
dušu mi još tišti neprebolna rana.
Dok zlačano Sunce kupa perivoje
ovo je tuđina meni nepozvana.

Postala sam mala uplašena ptica,
koja svoju sudbu sada gorko kune.
Nesrećnoj gitari kojoj fali žica,
pa negde u uglu samrtnički trune.

I dok jeca žica negde mi u glavi
u mojoj blizini lica razdragana,
svako od njih nesto u veselju slavi,
a ja kao slepac na rubu bezdana.

I tako mi dani utonu u noći
Bez videla oko da progleda neće
Gde se duša vije da li ću još moći
Da preletim gore do usrdne sreće.

Gde me srce vuče do predaka praga,
i uzletim snažno , da sačuvam traga.

Настави са читањем “TRAG DUŠE – Јasmina Dimitrijević”

KAD SUZE PRESAHNU (III)

Tmurno leto , zle godine , pogibelj se opet sprema.
Mladost srpsku rov sad čeka , ali straha kod nje nema.
Bistar pogled u očima , preko noći zrelost dođe ,
kada srcem braniš grudu i nesreća svaka prođe.

Doletele crne ptice nevolju im tešku slute.
Crne ptice grabljivice , zacrnile njine pute .
Nad Srbijom spustile se neke tamne strašne sene ,
toga leta sve što nikne odmah brzo i uvene.

A ni leto nije bilo kao što bi znalo biti .
Kao da se uplašilo neda suncu izlaziti .
Oblaci se nakupili , sad i kiša pada hladna
po kaljuži spotiče se i baulja vojska gladna .

Ostavili sva oruđa , sad ih čeka ljuta kama.
Ne boje se oni smrti , neće biti večna tama.
Sećaju se Obilića , ista krvca njima teče ,
u boj snažno oni idu , pogibiju srpstva spreče.

Boj kosovski i sad živi , sveti Lazar snagu daje .
Nek se loza ta nastavi , neka srpstvo večno traje.
Gledaju se samo nemo i svi znaju šta ih čeka ,
presušiti nikad neće ta životna srpska reka.

I druge je sem Srbije zla sudbina zadesila .
Ratni vihor buktao je Evropa se zapalila.
Neki kičmu neće sviti ispred jačeg osvajača ,
frontovi se mnogi prave , ko je hrabriji nek nadjača.

Настави са читањем “KAD SUZE PRESAHNU (III) – Jasmina Dimitrijević”

Bajka o ruži

Nekada davno, u jednoj zemlji punoj blagostanja, vladao je čestiti kralj sa svojom suprugom. Imali su jednu kćer, koju su obožavali.
Kralj je bio častan i pošten. Svi žitelji kraljevstva su mu se klanjali sa velikim uvažavanjem. Svima bi uputio po neku lepu reč, a kraljica je često pomagala siromasnima. Kćer su vaspitavali da ne bude ohola, već da se druži sa svom decom iz kraljevstva.
Princeza je izrasla u pravu lepoticu. Duge plave kose, plavih očiju dubokih kao more, u svima je budila nagon da je prigrle i čuvaju. Svi njeni vršnjaci su je voleli, jer je znala sa njima da se zabavlja i druži kao da nije kraljeva kći. Verala se sa njima po drveću, vijala razne životinje i nije brinula što je tako uništavala skupe haljine, koje joj je kraljica oblačila.Majka joj je samo uz osneh pretila, kada bi je videla krvavih kolena, da će joj zabraniti izlazak iz sobe.
U kraljevstvu je živela zla i zavidna veštica. Jedino ona nije volela kralja i njegovu porodicu. Zavidela im je na njihovoj sreći.
Čula je jednoga dana razdragani smeh iz kraljevskog vrta. Videla je mladu princezu kako se igra sa drugaricama, u vrtu punog ruža. Njena lepota nije zaostajala za lepotom mirisnog cveća.
– Lepa si kao ruža-pomisli zla veštica.
Zato ču te i pretvoriti u ružu. Vratićeš se u ljudski oblik tek kada te neko ubere i ponese sa sobom. Ali, zasadiču te tamo gde ljudska noga nije kročila.
Veštica se zlobno smejala, mahnula čarobnim štapićem i princezu pretvorila u ružu. Ali, ruža nije ostala u kraljevskom vrtu. Veštica je zasadila na vrh planine.
Princezine drugarice nisu mogle da poveruju šta se desilo. Brzo su otrčale do kralja i kraljice i ispričale im da je zla veštica princezu pretvorila u ružu. Kralj je naredio da svi traže ružu i da će dati veliku nagradu onome ko je pronađe.Potraga je bila uzaludna. Od ruže ni traga, ni glasa.

Настави са читањем “Bajka o ruži – Jasmina Dimitrijević”

SANJAŠ LI ME

Sanjala sam te,
posle mnogih besanih noći.
Mislila sam da sam te zaboravila,
a ti nenadano otvoriš sećanja
i vratiš me u one dane.
Živiš u mom postojanju kao sudbina,
nisi ni java, ni san, a zaposedas snove
da ne znam spavam li, ili sam budna.

Sanjala sam noćas ono nase tajno mesto.
Mesto gde smo se skrivali
od ljubomornih i zavidljivih pogleda.
Zavideli su nam što smo bili poput dece,
neobazrivi, a razdragani.
Davno je rečeno da se kašalj i ljubav
ne mogu prikrivati.
Iskreno smo se voleli,
iskreno kako samo mlade godine
mogu da pokazuju svoja osećanja.

Mili moj, samo da znaš kako mi nedostaju
ona jutra kada si mi bacao po kosi latice ruza
i govorio da sam najlepši cvet u tvojoj bašti.
Dok su me kupali prvi zraci sunca
dugo si me posmatrao
obučenu u te mirisne latice,
a ja nisam znala sanjam li ili sam budna.

Настави са читањем “SANJAŠ LI ME – Jasmina Dimitrijević”

KAD SUZE PRESAHNU (2.)

Okrenu se s vrha brda, da još jednom vidi selo,
iz odžaka dim se vije, na pašnjaku stado belo.
U daljini nazire se krov njegove male kuće,
oko bašte biseri se, u tarabi novo pruće.

Oj kućice, uboga si, bez i jedne muške glave,
ko će sveću zapaliti, na dan naše krsne slave.
Ako Bog da da se vratim, ja ću slavu obnoviti
i opet će moja kuća, čast i ponos nama biti.

Kad ugleda rodnu njivu, izdajica suza kanu,
a pšenica tek klasala šalje pozdrav ovom danu.
I dugo je na tom brdu, kao dete tiho plako,
rodnu grudu ostaviti, nikad nikom nije lako.

Aoj suzo izdajice ovo ću ti sada reci,
moram srce da zatvorim, nećeš više licem teći.
Sad je došlo moje vreme, da junačko nosim breme,
da ponesem orden časti, da pobede pijem slasti.

Javi mu se crna slutnja, kad ka šumskoj pođe stazi,
možda mu je ovo zadnje, što po ovoj zemlji gazi.
U sred šume zastao je kraj izvora hladne vode,
gledao je ovde nekad, kako srne tiho hode.

Dolazio s čobanicom, iz ruke mu vodu pila,
još mu zorom odjekuje, njena pesma duši mila.
Još kroz misli izvor teče, još se jasno žubor čuje,
razleže se cvrkut ptica, vredne pčele složno bruje.

Sada ima druge brige, mora skriti tu lepotu,
u ratu se samo misli, o opstanku i životu.
Otaždbinu kad napadnu, čast se mora krvlju prati,
a sve drugo nek sačeka, ako se iz rata vrati.

Iduć putem krivudavim ka obližnjem malom gradu
mladi regrut žurio je, zamišljen u teškom jadu
Zastao je u šumarku, da uhvati malo daha
tekla mu je damarima, prikrivena doza straha.

Настави са читањем “KAD SUZE PRESAHNU (2.) – Jasmina Dimitrijević”

KAD SUZE PRESAHNU (1.)

Kroz polje je vetar duvo, na istoku sunca nema ,
mladi pastir stado čuv`o, nije znao sta se sprema.
Čudno neko došlo vreme i seljak se puške hvata,
pritislo ga teško breme, zlotvor kuca sad na vrata.

Znoj mu obli mlado čelo, u glavi mu mis`o neka.
Ostaviće svoje selo, krvav boj i njega čeka.
Šta će reći mila mati, tuga neka njega svlada
da i on će život dati, i za grudu svoju strada.

Njega jednog majka ima, otac mu je umro davno .
Za ponos je bio svima, u  to neko vreme slavno.
Da l`  i njega isto čeka, voleo bi kad bi znao ,
ocu nije bilo leka, za zemlju je krvcu dao.

Gleda majku kako hita po kozjoj se penje stazi ,
nece nista da je pita, krije suze da ne spazi .
Zaplakala majka nije od očeva kobna dana
junačko joj srce bije, a u grud`ma teška rana.

Pozna tužna majka sina, zna šta mu je sad u glavi .
Samo jedna je istina po svemu je otac pravi.
Tek što se je zamomčio, rasli su mu i brkovi
vrlo mlađan jak je bio, sled je njemu hrabre krvi.

Настави са читањем “KAD SUZE PRESAHNU (1.) – Jasmina Dimitrijević”

MOLITVA ZA SREĆU

Ko ranjeno pseto ulicom hodam,
nikako korak čestiti da pružim.
na brojne rane, još jednu da dodam,
sa beskućnicima samo se družim.
Ko ranjeno pseto ulicom hodam.

Pokraj mene srećni prolaze ljudi,
niko ne vidi uplakanu ženu.
Sa suzama zaspi, sa njima se budi,
ne haje baš niko za sudbinu njenu.
Pokraj mene srećni prolaze ljudi.

Život me pusti k’o dete šibao,
oguglalo telo na udarce biča.
Da li sam grešna pa mi tugu dao,
Il’ samo jedna posve tužna priča?
Život me pusti ko dete šibao.

I dalje lutam ko ranjeno pseto,
možda mi se to ne vidi na licu,
Mnogo toga davno je oduzeto,
k’o na gitari kad pokidaš žicu.
I dalje lutam ko ranjeno pseto.

Sad ću da stanem kraj nekog prosjaka,
Iako od stida u duši gorim,
pružene ruke, moram biti jaka,
za malo sreće i đavole dvorim.
Sad ću da stanem kraj nekog prosjaka.

Настави са читањем “MOLITVA ZA SREĆU – Molitva”