Категорија: Jasmina Dimitrijević

КРАДЕТЕ НАМ – Јасмина Димитријевић, Србија


КРАДЕТЕ НАМ

Из мртвог тела крадете нам живот,
Са немих усана украли сте нам глас
Из непца зубала ваде нам зубе
Да не гребемо чупају и нокте нам краду.

Из празне душе краду нам срца
Из главе мозак па оста празна
Па докле крадете у пи…..
У питању смо ми!

У материну да се вратите и поново крадете
Огулисте нам кожу и крадете месо!
А самар жуља и жуља….
А ми ко гуља.

Без живота, без вида, без зуба и гласа,
Без ноктију, без мозга и срца!
А душа грца и вапи,
Не крадите наду

Не крадите нам воду да сечемо вене
Па да истечемо и да нас нема.
Крадете нам  дан, јаву и сан,
Кости нам крадете да гроба нема

Да белог не оста,
Па докле? Па доста!
Па ништа не оста,
Само гуља ко руља…
И торови,
А вама светло и дворови.

Настави са читањем “КРАДЕТЕ НАМ – Јасмина Димитријевић, Србија”

БЕЖИВОТНА РЕКА – Јасмина Димитријевић


БЕЖИВОТНА РЕКА

Дођох крају своме на згасло огњиште,
у којему нема некадашњег жара
Суморна ми душа само једно иште
да се на мом прагу неко разговара.

Двориште ми пусто у коров зарасло,
главицу промаља тек по које цвеће.
Рањено би срце само нешто спасло,
да буде ко некад, али бити неће.

И бунар је стари пресушио давно,
Сад ни њему више ништа и не треба.
време му његово прохујало славно,
кад уз ледну воду довољан је хлеба.

Знам да ме у кући иста пустош чека,
умрло је са њом, угасило се све.
Најдраже однела беживотна река
зашто оста сећање, што није ко пре.

Настави са читањем “БЕЖИВОТНА РЕКА – Јасмина Димитријевић”

Три промоције књига ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА и ДИВЉАКУША

Драги Пријатељи, Ево ме поново у Загребу и још сумирам утиске са три промоције које сам имала. И могу рећи да сам веома задовољна, срећна и желим да се захвалим многим пријатељима који су ми помогли око промоција, а то су радили из прикрајка, од срца без великог експонирања. Један од њих ми је рекао да је величина човека у томе да се не хвали, ако некада нешто некоме помогне. Били су ми ветар у леђа и знам да ће то увек бити, без икаквих задњих намера. Хвала им од срца, дошла сам до пута којим даље корачам сама. Знам да нећу погрешити. Човек кој ми је највише помогао, а никада није јавно рекао да ми је ментор својим саветима, Мирко Стојадиновић, рекао ми је: “теби ментори не требају, довољно си квалитетна да и даље гураш сама. Ако поклекнеш, имаш праве пријатеље који ће те подићи. “Хвала драги пријатељи на помоћи, ускоро излази нешто ново од мене, а шта ће то бити нека до штампања остане тајна…

Књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” промовисане у Ћићевцу


Мирко Стојадиновић и Јасмина Димитријевић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

У Народној  библиотеци у Ћићевцу 22.10.2021. године организована је промоција две књиге у истом дану: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” аутора Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић и књиге за децу “ДИВЉАКУША” Јасмине Димитријевић. Промоцију је водила Јелена Вучић, а песме је поред ауторки читала дечија песникиња Драгана Марковић. Бајку је читала професор књижевности Љиља Ћирић Павловић. Осврт на ова дела дали су Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић (који је читао рецензију Љубодрага Обрадовића) и Раде Биочанин. У публици су били колеге песници из Удружења песника Србије: Љиљана Тамбурић, Градимир Карајовић (снимао промоцију), Боривоје Бора Видојковић, Милан Марковић и наравно Анита Арсић. У Музичком делу учествовали су невероватни: Мирослав Стаменковић-Линда са својим наследником унуком Ђорђем и чувени гитариста Дејан Живковић.


Издавач прве књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” било је Удружење  песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а рецензију за поменуту књигу написао је Љубодраг Обрадовић – председник овог удружења. Прочитајте извод из рецензије…

Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме?А ево из прве поетске књиге Јасмине Димитријевић, сазнали смо да су за њу велике гужве, тј нека фрка, цајтнот, права инспирација… И да она најбоље пише песме у трамвају, када сви други путници желе да се још мало одморе, било да путују на посао, било да журе са посла, у свој топли дом, у своју слободицу! Да је то сасвим оригиналан приступ писању поезије, јасно нам је већ кад прочитамо наслов прве поетске књиге Јасмине Димитријевић, која је пред нама: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА“.

“Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.“


Љубодраг Обрадовић и Јасмина Димитријевић

Ево како је Јасмина Димитријевић представила промоцију:

У организацији Народне библиотеке у Ћићевцу и свесрдној помоћи драгих кoлeга Боре Видојковића и Мирка Стојадиновића одржана је прва промоција књиге ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА од ауторки Јасмине Димитријевић  и Данице Димитријевић Петровић, а и промоција сликовнице Дивљакуша ауторке Јасмине Димитријевић. Збирка песама је издата од стране Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а сликовница у Доситеј дечијим новинама Горњи Милановац.

Промоцију је водила Јелена Вучић, а песме је поред ауторку читала дечија песникиња Драгана Марковић. Бајку је читала професор књижевности Љиља Ћирић Павловић. Осврт на ова дела дали су Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић (који је читао рецензију Љубе Обрадовића) и Раде Биочанин. Гостима се обратио и књижевник  Милан Марковић. Промоцију је снимио песник Града Карајовић, а међу гостима је било још кoлeга песника.

Једна веома успешна промоција с обзиром на потешкоће око пандемије и ограничења. Промоција је имала хуманитарни карактер и прикупљен новац од продаје књига 4.500,00 динара отишао је за куповину намирница за материјално угрожене породице којима помаже група “Ми помажемо прикључите се и Ви”.

Настави са читањем “Књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” промовисане у Ћићевцу”

ВИЛИНСКО КОЛО – Јасмина Димитријевић

ВИЛИНСКО КОЛО

Где се нико надо није,
вилино се коло вије,
пoлeтније него прије
крај изворске воде двије.
Ту леп момак лице мије,
а и ледну воду пије.
Гледа коло сто се вије,
па му несто јасно није.
Да л`  је будан, или спије,
Да ли да се сад сакрије,
и да бира најмилије?
Гледа коло веселије,
а срце му јаче бије.
Све су виле убавије
И над њима он сад бдије.
Најлепсе се једна смије,
другој дуга коса вîје,
трећој  бисер око лије
четврта му душу грије.
Одлучит  се лако није
кад би мого бират двије.
Није момче најхрабрије,
мора бити одлучније.
Неста коло што се вије
то сан само момче сније.

Настави са читањем “ВИЛИНСКО КОЛО – Јасмина Димитријевић”

ДА СУ СНОВИ ЈАВА – Јасмина Димитријевић

ДА СУ СНОВИ ЈАВА

На једној ливади пастирица млада
тужна небо гледа, горке сузе лије.
Вече већма пада, а нема јој стада,
са пашњака оно вратило се није.

У освитку зоре стадо је извела
ал` шарени ћилим младу је омами,
прилегла у траву мада није хтела,
остали су бели јагањци јој сами.

Травица јој мека постељица била
у снове далеке пoлeтела млада,
на облаку среће светом запловила,
Месец је пробуди, али нема стада.

Настави са читањем “ДА СУ СНОВИ ЈАВА – Јасмина Димитријевић”

МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН – Јасмина Димитријевић

ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА СА БАЛКАНА,
О ЉУБАВИ МАЛЕНЕ И КЛЕПЕТАНА,
СЕДАМНАЕСТ ГОДИНА ОНА ЈЕ ТРАЈАЛА,
ВИШЕ ОД ШЕЗДЕСЕТ ПОТОМАКА ДАЛА.

МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН

Винула се небу једна рода млада,
напустила гнездо да с другама лети,
ни слутила није да зло земљом влада,
зацрни се небо од страшне авети.

Пoлeтно лепрша, сунцу се весели,
радосна јој душа, у срцу јој мило,
само један трен, тугу од среће дели,
ранило је небо млађано јој крило.

За облаком сунце ненадано зађе,
од тешке ране у трави се превија,
у цвету младости метак је пронађе,
несрећна је судба у црно завија.

Господ помогао да рану зацели,
али да пoлeти више неће моћи,
сад’ се више јадна сунцу не весели,
тужна чека јутра и испраћа ноћи.

Несрећну и саму драги је видео,
поглед њен је имао чаробне мôћи,
на вечиту љубав одмах се заклео,
обећао с’ новим прoлeћем јој доћи.

Прохујала многа прoлeћа од тада,
из свог гнезда гледа кад ће да јој слети,
иза њих осташе покољења млада,
зар и птице знају тако се вoлeти?

Сваког јој прoлeћа ново гнездо прави,
његова Малена,од милоште поста,
међу њима било све више љубави,
а људима за наук ова прича оста.

Настави са читањем “МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН – Јасмина Димитријевић”

У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ – Јасмина Димитријевић


У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ

У мом селу крај Мораве, трче мили, јањци бели,
Морава их вода хладна, на рођењу запојила;
зелена их ливадица бујном травом отхранила,
па се сада разиграли, сви су сити и весели.

У мом селу крај Мораве, увелико жетве крећу,
позлаћено класје жита у снопове мале пада;
пшеница је закукала и од муке и од јада,
Ој сунашце моје драго, ја, те више видет нећу.

У мом селу крај Мораве, сва весеља крећу сада,
засвирала хармоника, весело се коло плете;
ах да ми је да дoлeтим с` ове друге стране свете,

да у колу поскакујем, баш бих тако била рада;
У мом селу крај Мораве, где сам давно нашла срећу,
из туђине ове пусте, вратити се брзо нећу.

Настави са читањем “У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ – Јасмина Димитријевић”

КАЈАЊЕ – ЈасминаДимитријевић


К  А  Ј  А  Њ  Е

Веровала пуно, а сад` се кајем,
грешила сам много, a сад` се стидим;
желела увек да се срцем дајем,
да има злобних не успех да видим.

Ал` греси моји погрешни су људи,
због којих често на ивици стајах;
док срце добује, док мис`о луди,
због греха иних и ја се покајах.

Окајавам грехе, туђе и своје,
пред олтаром клечим, молим се Богу;
да л` се грешници Божје казне боје,

мисле ли на грехе ине и своје?
Безгрешни нису баш ничији пути,
кроз живот шибају ветри нас љути.

Настави са читањем “КАЈАЊЕ – ЈасминаДимитријевић”

ЖИТНА ПОЉА – Јасмина Димитријевић

ЖИТНА ПОЉА

Трепере сунчеви зраци у златастом класју жита,
расплела се свила као девојачка бујна коса,
па се путник намерник само по некада запита,
дал’ то капљу девојачке сузе, ил’ из жита роса.

На лаганом поветарцу снопови су заплесали,
као да им из далека симфонију неку носи,
нежно се њишу уз звуке што су само они знали,
док их нечија рука, једнога дана не покоси.

Доћи ће јесен, опустеће велика житна поља,
само ће птица залутало зрневље да потражи,
можда ће следећег прoлeћа музика бити боља,

остало је само зимус, страшило на мртвој стражи.
Жито уморно у амбару нечијем мирно спава,
чека да поново затрепери испод свода плава.

Настави са читањем “ЖИТНА ПОЉА – Јасмина Димитријевић”