Odrastanje – Elizabeta Zec

U igri i pesmi vrte se deca bez briga… bose noge na kamen staju bez žuljeva rukice u vis sa loptama i drvenim mačevima venčići od belih rada na njihovim glavicama. U željama i iščekivanjima bruji mašta bez granica… bose noge noću vire iz toplog jorgana rukice grle igračku kao najvernijeg pratioca do carstva Snova … Настави са читањем “Odrastanje – Elizabeta Zec”

U igri i pesmi vrte se deca bez briga…
bose noge na kamen staju bez žuljeva
rukice u vis sa loptama i drvenim mačevima
venčići od belih rada na njihovim glavicama.

U željama i iščekivanjima bruji mašta bez granica…
bose noge noću vire iz toplog jorgana
rukice grle igračku kao najvernijeg pratioca do carstva Snova
buketići krase njihove natkasne načičkane najlepšim bajkama.

Odrastanje bez brige…. odrastanje bez bede…. odrastanje bez gubitka…
odrastanje bez nedostatka…. odrastanje bez nametnutih razlika….

U muzici i smehu… u učenju i ekskurzijama… u crtanju i pevanju…
u prvim ljubavima i simpatijama…. u prvim prijateljstvima i poznanstvima….
kao u snovima…. kao u željama…. kao na filmovima… kao u knjigama….
kao u drugim porodicama… kao u drugim narodima!

Visits: 251
Today: 3
Total: 862492

Pad

Tone u ništavilo svaki moj pokret…. Rukama bih sebi privukla Nebesa Pad je tako nagla pojava iznenadna bez najave bola Uzaludna u svojoj tuzi bez kraja i oblika beznadna… Tone u ništavilo svaka moja reč Kojom bih sebi privukla svog voljenog Pad je tako okrutna situacija u vremenu bez vremena Uzaludna u svojoj potrazi za … Настави са читањем “Pad”

Tone u ništavilo svaki moj pokret….
Rukama bih sebi privukla Nebesa
Pad je tako nagla pojava iznenadna bez najave bola
Uzaludna u svojoj tuzi bez kraja i oblika beznadna…

Tone u ništavilo svaka moja reč
Kojom bih sebi privukla svog voljenog
Pad je tako okrutna situacija u vremenu bez vremena
Uzaludna u svojoj potrazi za izlazom iz truleža pakla…

Tone u ništavilo svaki moj osmeh
Telom bih svojim zaštitila čedo maleno
Pad je tako naglo stanje dok u mestu tapkam bez stalnog prebivališta
Uzaludan u svoj nostalgiji za nemogućim ciljevima i bez pogleda u sutra…

Tone u ništavilo svako moje delo koje stvorim
Spevom bih privukla sebi nacije sa svih kontinenata
Pad je tako nagli vrisak u telu iz kojeg izlazim bez najave
Uzaludan u svom nastojanju da se drži za nešto sigurno…

Tone u ništavilo svako znanje koje usvojim
Razumom bih svojim sačuvala sve one koji mi daju smisao postojanja
Pad je tako nemilosrdno biće koje me vuče u nepoznate predele
Uzaludno ja pokušavam da otkrijem kom svetu ja pripadam….

Visits: 56
Today: 0
Total: 862492

Kameleon

Stojim, posmatram nebeske dubine, ispunjavam u glavi šupljine. Zamišljam reči nedorečene, neiskazane u dolini Tuge. Obasipaju me zvezde, plašt noći me pokriva, senka stvarnosti setu moju ne skriva. Priča teče razumno, možda naglo ali iskreno, i ne osećam se umanjeno. Razbijam monotoniju, jer ne gubim sebe smisao ne ostaje, menja se, jer nemam tebe. Kameleon … Настави са читањем “Kameleon”

Stojim, posmatram nebeske dubine,
ispunjavam u glavi šupljine.

Zamišljam reči nedorečene,
neiskazane u dolini Tuge.

Obasipaju me zvezde, plašt noći me pokriva,
senka stvarnosti setu moju ne skriva.

Priča teče razumno, možda naglo ali iskreno,
i ne osećam se umanjeno.

Razbijam monotoniju, jer ne gubim sebe
smisao ne ostaje, menja se, jer nemam tebe.

Kameleon u ljubavi koji dva tela spaja
nema kajanja, jer nema mržnju koja razdvaja.

Visits: 109
Today: 1
Total: 862492

Oda večnosti

U okvirima začaranog kruga ponavljanja neobjašnjive Sile poretka… stavljaju Reč na neopisivu lepotu – krajnje neograničenog prostora u vremenu bez vremena. Zraci Sunčevih ruku koje sve dotiču daruju život dižući ga iz pepela; ne brišu ga, ne odbacuju ga u tokovima Vatre, Zemlje i Duha u snovima bez sanjara. Prašina lebdi na duhovima, ostavlja obrise … Настави са читањем “Oda večnosti”

U okvirima začaranog kruga ponavljanja
neobjašnjive Sile poretka…
stavljaju Reč na neopisivu lepotu –
krajnje neograničenog prostora
u vremenu bez vremena.

Zraci Sunčevih ruku koje sve dotiču
daruju život dižući ga iz pepela;
ne brišu ga, ne odbacuju ga
u tokovima Vatre, Zemlje i Duha
u snovima bez sanjara.

Prašina lebdi na duhovima,
ostavlja obrise njihovih reči i dela –
i znanih i neznanih
– u fazama izgradnje Svesti
u prostoru bez prostora.

Visits: 62
Today: 0
Total: 862492

Oluja u nama

Ispred mene nepregledno more Iznad mene nemirno nebo Iza mene pobunjena masa prestrašenih ljudi U moru sirene zloslutnice mame svojom pesmom Nebo drhti od gromova Božijega gneva Iza mene strah ljudi probuđen najavom kraja ovoga sveta U glasovima Sirena su čini koje najavljuju Raj Iz neba grmi zvuk koji u srcu izaziva strahopoštovanje Iza mene … Настави са читањем “Oluja u nama”

Ispred mene nepregledno more
Iznad mene nemirno nebo
Iza mene pobunjena masa prestrašenih ljudi

U moru sirene zloslutnice mame svojom pesmom
Nebo drhti od gromova Božijega gneva
Iza mene strah ljudi probuđen najavom kraja ovoga sveta

U glasovima Sirena su čini koje najavljuju Raj
Iz neba grmi zvuk koji u srcu izaziva strahopoštovanje
Iza mene se budi Haos koji vodi u prazninu

Gde me mamite, vi Sirene koje najavljujete propast?
Kako Bože da te zamolim za oproštaj?
Kako ljudi, da vam dođe Mir i konačnu nadu u bolje sutra?

Visits: 42
Today: 0
Total: 862492

Nešto jednostavno

U mislima već slutim Tvoje zadnje reči. Nemam bol Nemam patnju Imam prazninu U očima se ne ogleda Ogorčenost i samoća. Samo tišina Samo praznina. – Ni trenutak – Ni uspomena – Ni slika. Samo na usnama lebdi Moć Poricanja. Visits: 39 Today: 0 Total: 862492

U mislima već slutim
Tvoje zadnje reči.

Nemam bol
Nemam patnju
Imam prazninu

U očima se ne ogleda
Ogorčenost i samoća.

Samo tišina
Samo praznina.

– Ni trenutak
– Ni uspomena
– Ni slika.

Samo na usnama lebdi
Moć Poricanja.

Visits: 39
Today: 0
Total: 862492

Kapija od cveća

Močvara je zagrljena maglom kao providnom zavesom tajni nastanka života Poređani u kolonu mali svici idu prema bari u svom bleštavom vrtlogu vođeni odjekom divljine. Lijane se prepliću u ljubavnom zanosu Nameću osećaj da su tu od početka Nastanka. Radoznali Sunčevi zraci tu ne dopiru Jer krošnje drevnih stabala su odlučne i ljubomorne. Cveće je … Настави са читањем “Kapija od cveća”

Močvara je zagrljena maglom
kao providnom zavesom tajni nastanka života

Poređani u kolonu mali svici idu prema bari
u svom bleštavom vrtlogu vođeni odjekom divljine.

Lijane se prepliću u ljubavnom zanosu
Nameću osećaj da su tu od početka Nastanka.

Radoznali Sunčevi zraci tu ne dopiru
Jer krošnje drevnih stabala su odlučne i ljubomorne.

Cveće je ipak mirisno i željno topline i dodira
Dok kruniše Kapiju od Cveća koja pokazuje
– izlaz iz Pakla.

Visits: 35
Today: 0
Total: 862492

Uspavanka

Spi mirno, zenice oka moga, Neka zvezde krase spokojom čelo tvoje. Spavaj u naručju mom, s blagoslovom od Boga Neka ti zaštitu od loših snova daju ruke moje. Laticama ruža milujem ti nežno lice Sa skuvanim čajem od nane koji piješ. Nežnim pokretima kao zamahom krila ptice Ja ti nameštam u krevetu medu kojeg uvek … Настави са читањем “Uspavanka”

Spi mirno, zenice oka moga,
Neka zvezde krase spokojom čelo tvoje.
Spavaj u naručju mom, s blagoslovom od Boga
Neka ti zaštitu od loših snova daju ruke moje.

Laticama ruža milujem ti nežno lice
Sa skuvanim čajem od nane koji piješ.
Nežnim pokretima kao zamahom krila ptice
Ja ti nameštam u krevetu medu kojeg uvek kriješ.

Zevni slatko, onako kako samo ti umeš
Sa tvojim protezanjem i osmehom tvojim.
Ušuškaću te u jastuke tvoje sve dok ne uspeš,
Da zaspiš i poneseš moju ljubav ovog sveta u snovima svojim.

Visits: 44
Today: 0
Total: 862492

Nije lako biti….

U telu peva prokleta krv… Odjekuje li to čist topao glas Ili je to samo falš? Poljupci gazele bude snene oči, Mame na toplinu, Strast osećaja nastalih za sekund! Malene ručice Držim uzbuđeno. Ljuljuškam uplakano telo U mom krilu. Tužan je taj pogled… Tako dalek… Tražeći slobodu Izvan belih, sumornih zidova. Šta to moje malo … Настави са читањем “Nije lako biti….”

U telu peva prokleta krv…
Odjekuje li to čist topao glas
Ili je to samo falš?

Poljupci gazele bude snene oči,
Mame na toplinu,
Strast osećaja nastalih za sekund!

Malene ručice
Držim uzbuđeno.
Ljuljuškam uplakano telo
U mom krilu.

Tužan je taj pogled…
Tako dalek…
Tražeći slobodu
Izvan belih, sumornih zidova.

Šta to moje malo srce misli?
Šta oseća?

Visits: 43
Today: 0
Total: 862492

U zatvorenom prostoru – Elizabeta Zec

U zatvorenom prostoru U zatvorenom prostoru ja sam ono što nisam – zatvorena polica obavijena paučinom sivih uspomena. U zatvorenom prostoru ja sam ono što nisam – fijukanje vetra koji zavija promuklo dok pomera dugine boje, a rastavlja njeno šarenilo podmuklo! U zatvorenom prostoru ja sam ono što nisam – isušeni pesak tereta koji traži … Настави са читањем “U zatvorenom prostoru – Elizabeta Zec”

ElezabetaZec

U zatvorenom prostoru

U zatvorenom prostoru
ja sam ono što nisam
– zatvorena polica obavijena
paučinom sivih uspomena.

U zatvorenom prostoru
ja sam ono što nisam
– fijukanje vetra koji zavija promuklo
dok pomera dugine boje,
a rastavlja njeno šarenilo podmuklo!

U zatvorenom prostoru
ja sam ono što nisam
– isušeni pesak tereta
koji traži put do svetlosti.

U zatvorenom prostoru
ja sam ono što nisam
– točak bez oslonca
što se kotrlja putem bez cilja.

(C) Elizabeta Zec

Visits: 50
Today: 0
Total: 862492

Staklena bašta

Hiper aktivno raspoloženje Struji u našoj atmosferi – Bioenergija leži u tvojim rukama –         smisao života se prokazao u Hristovom pogledu.     Grane otežane od tvojih reči, Grebu moje misli i golicaju moj jezik, Goneći me na raznolika iskušenja, Popraćena Luciferovim smehom!   Zagrljaj tvoj mi pruža sigurnost, Rađa u meni potrebu, Ganuće prema … Настави са читањем “Staklena bašta”

Hiper aktivno raspoloženje

Struji u našoj atmosferi –

Bioenergija leži u tvojim rukama

–         smisao života se prokazao

u Hristovom pogledu.

 

 

Grane otežane od tvojih reči,

Grebu moje misli

i golicaju moj jezik,

Goneći me na raznolika iskušenja,

Popraćena Luciferovim smehom!

 

Zagrljaj tvoj mi pruža sigurnost,

Rađa u meni potrebu,

Ganuće prema tebi

Oseti se na darovanoj amajliji

Pored tvog uzglavlja.

Visits: 50
Today: 0
Total: 862492

Dubina

1.   Tanano i umiljato obavija se oblak oko krošnji treperi vazdušašto dok uzima danak lepog vremena daje nagoveštaj dražesti slobode življenja sve patnje oduva jer nijednu reč ne prima k srcu…   2.   Otvara se prašnjava grobnica uspomena i slika zakopanih i neokaljanih ljudskim grehovima počivaju propušta sva aktuelna dešavanja jer štićena je … Настави са читањем “Dubina”

1.

 

Tanano i umiljato obavija se oblak oko krošnji

treperi vazdušašto dok uzima danak lepog vremena

daje nagoveštaj dražesti slobode življenja

sve patnje oduva jer nijednu reč ne prima k srcu…

 

2.

 

Otvara se prašnjava grobnica uspomena i slika

zakopanih i neokaljanih ljudskim grehovima počivaju

propušta sva aktuelna dešavanja jer štićena je vekovima

od kaljuge ljudskih misli, ambicija, strahova…

 

3.

 

U zagrljaju bezdana koprca se jedna nada istinska, drevna

kao memla – ugušena i zaboravljena, a opet puno puta spominjana,

jer, nije bitno njeno ime, njen značaj, uloga….

ali treba pogoditi pitanje, a odgovor samo naslutiti!

 

4.

 

Izdiše utroba otrov i prah; pepeo i krv; svoje stradanje

polako do svakog nivoa okrutnosti ne mareći za bol

izbacujući teško jednu misao, jednu reč, jednu molitvu

u putanji bez cilja, na putu svog prokletstva!

Visits: 49
Today: 0
Total: 862492

Ljubav prema tajnama, koje lutaju u prostoru i vremenu

Sakupljam mali podsetnik svojih Starih uspomena – Ne bih li na taj način izvukla poruke Koje kazuju glasovi u mom umu Vodeći me u samoću sunčanog nedeljnog jutra…. Veličam druge ljude Jer se tajno nadam u sebi Da će i oni veličati mene. Bisere mojih dana Navlače se na nevidljivu nit I nastaje Sveta ogrlica … Настави са читањем “Ljubav prema tajnama, koje lutaju u prostoru i vremenu”

Sakupljam mali podsetnik svojih
Starih uspomena
– Ne bih li na taj način izvukla poruke
Koje kazuju glasovi u mom umu
Vodeći me u samoću sunčanog nedeljnog jutra….

Veličam druge ljude
Jer se tajno nadam u sebi
Da će i oni veličati mene.

Bisere mojih dana
Navlače se na nevidljivu nit
I nastaje Sveta ogrlica Sećanja
Uzetih iz moje duše.

Iz mog dlana nastaju
Nove svetske lutalice
Koje vodi signal
Nepostojećeg vodiča
Sa svojim tužnim ritmičkim otkucajima
Podižu
i spuštaju
svoja mršava lutanjem
umorna tela.

Visits: 47
Today: 0
Total: 862492

Put bez tame

1. Hodi po blatnjavoj stazi sa maramom u ruci – Lelujavo-pijano grebući prstima na dnu Beznađa, a svakodnevnica dočarala vremenski tok muci – draž slatkog vina u grlu, pomisao je slađa. Vijugavom stazom gazi trag uvelog lišća Žudno tragajući za bezpućem jedino bliske nade Tražeći poznat zvuk tandrkanja koji nema trajanje Koji vodi na put … Настави са читањем “Put bez tame”

1.
Hodi po blatnjavoj stazi sa maramom u ruci –
Lelujavo-pijano grebući prstima na dnu Beznađa,
a svakodnevnica dočarala vremenski tok muci –
draž slatkog vina u grlu, pomisao je slađa.

Vijugavom stazom gazi trag uvelog lišća
Žudno tragajući za bezpućem jedino bliske nade
Tražeći poznat zvuk tandrkanja koji nema trajanje
Koji vodi na put bez tame.

2.
Zvuk pulsira na slepoočnici – sladak
opipljiv je posvuda kao bezdan bez dna
Neprekidno klizi kroz prste – bridak
tonovi u glavi razleteli se u prahu od mina.

Pod glatkom travom oseća ostatke uvelog cveća
Drhtajima osećajući jedino bliske uspomene
Zamišljeni miris dočarava beznadno svemoguće želje
Koji vodi na put bez tame.

3.
Mekani obrisi potamnelih stena – neobuhvatni
Oštricom puštaju krv na izdisaju bez oklevanja
Dok kaplje na zemlju, raste korov – vatreni
Jedini lekovi ( izazvane od neprekidne potrage) – protiv snevanja.

Beskrajni horizont ima oskudnu ponudu – nepredvidljiv
Izaziva jecaje bez utehe dotičući zenice same
Pogled na njega tako nepreglednog – neprihvatljiv
Koji vodi na put bez tame.

4.
Privlači mudrac rečima budućnosti – lutalice
sa nametljivim nagoveštajem Istine u svojim rečima
– onom ko je ne poznaje, čini se zastrašujuće – i čeka neznalice
Padajući u trans rugajući se Istini… vekovima.

Predosećaj vodi do zemlje proletera – neizvesno
dok rominja kisela kiša na bez ispunjene slikom, rame
vreme blagostanja uzput pokucaće na čelo – podsvesno
Koje vodi na put bez tame.

Visits: 46
Today: 2
Total: 862492

Nežnost

– O golube lepi, Što li si došao U moje sivo dvorište? – Pustiću te u slobodu, U plavo nebo, Božanske virove. – Sagnula sam se i dotakla te. Da vidim, shvatim Zašto ne odlaziš iz ovog sivila, – kad gle, ker sa ulice, slomio ti krilo. Visits: 55 Today: 0 Total: 862492

– O golube lepi,
Što li si došao
U moje sivo dvorište?

– Pustiću te u slobodu,
U plavo nebo,
Božanske virove.

– Sagnula sam se i dotakla te.
Da vidim, shvatim
Zašto ne odlaziš iz ovog sivila,
– kad gle, ker sa ulice,
slomio ti krilo.

Visits: 55
Today: 0
Total: 862492

Duboko i svesno

Pred morem stojim, Umirena nebeskim bojama gledam. Povetarac uzburkano pirka moju kosu. Violina svira umiljato kao mače. Dobro, staro vino ispred mene stoji netaknuto. Duboko i svesno osećam, srećni pejzaž u meni Visits: 48 Today: 0 Total: 862492

Pred morem stojim,
Umirena nebeskim bojama gledam.

Povetarac uzburkano pirka moju kosu.
Violina svira umiljato kao mače.

Dobro, staro vino ispred mene stoji netaknuto.
Duboko i svesno osećam, srećni pejzaž u meni

Visits: 48
Today: 0
Total: 862492

Blazena

Anđeli su sišli sa neba sa bakljama božanske ljubavi, da osvetle put jednoj novorođenoj devojčici da joj utisnu zvezdicu na čelu, podare joj mir u srcu i čežnju u duši da joj prokažu velika dela, velike žrtve i nečovečanske patnje… Krhka tela, a jaka duha stasala je pravo, učena časno sa svojom lepotom i glasom, … Настави са читањем “Blazena”

Anđeli su sišli sa neba sa bakljama božanske ljubavi,
da osvetle put jednoj novorođenoj devojčici
da joj utisnu zvezdicu na čelu, podare joj mir u srcu i čežnju u duši
da joj prokažu velika dela, velike žrtve i nečovečanske patnje…

Krhka tela, a jaka duha stasala je pravo, učena časno
sa svojom lepotom i glasom, udala se pravo
postavila temelj svojoj veri, postajala uzor mnogim ženama
odlučna i bez posustajanja na putu svom teškom…

Mesto za molitvu stvorila je, glasom svojim ujedinjuje narod,
učenjaštvom svojim usmerila decu svoju i nezamisliv uspeh stvorila:
za nauk – mnogim učenjacima, za raspadnute porodice – dobar vodič
sa krstom u ruci – glasnik vernicima, sa blagošću svojom – pastir izgubljenima.

Milostivo vodi, blaženo govori, nadljudski pati i razumno čini,
i dok najavljuje dolazak novih vremena – oblikuje stub vere i jedinstvo nacije,
pobožnim življenjem i bojažljivim molitvama čistila se od greha ljudskih,
odricanjem sebe i žrtvama za porodicu našla svoje mesto u Raju –
jer sebe nikad nije gubila!

Visits: 51
Today: 1
Total: 862492

Vecito izmedju

Večito između (Ištvanu Farkašu, u čast njegovom životnom cilju) Između sna i jezive jave stoje tužni, izgubljeni ljudi vođeni nadama, proganjani neprekidno – nemirom u srcu: hiljade sreća svojih i hiljade misli tuđih ugazili bosim stopalima drhturavo kao lišće na proređenim granama rasplakanog drveta svetinje na koju su zaboravili, jer svetlost ih ganja daleko, daleko…. … Настави са читањем “Vecito izmedju”

Večito između
(Ištvanu Farkašu, u čast njegovom životnom cilju)

Između sna i jezive jave stoje tužni, izgubljeni ljudi
vođeni nadama, proganjani neprekidno – nemirom u srcu:
hiljade sreća svojih i hiljade misli tuđih ugazili bosim stopalima
drhturavo kao lišće na proređenim granama rasplakanog drveta
svetinje na koju su zaboravili, jer svetlost ih ganja daleko, daleko….
ah, da su samo otkinuli grančicu, da je zasade, na jedno tajno mesto
gde bi stali da se odmore malo….

Između, na liniji, gde se spaja vedro nebo i staza okupana Suncem
vođeni strahovima od prokletstva stihije i nostalgije – nemirom u srcu:
lebde u svom lutanju godinama i decenijama
zbog hodanja svog, raštrkali se po čitavom svetu šarolikom
negde gubeći svoju jedinstvenost u trenutku –
koji se ne može odrediti, ni perom napisati, jer se dešavalo stalno, stalno….
ah, da su samo imali vremena da zapišu istoriju jedinstva svog u jednu tajnu knjigu
gde bi sva sećanja ostala sigurno…

Između znanja i neznanja gde se spaja novo i staro gde sve počinje i završava
vođeni željom za stalnim dokazivanjem – nemirom u srcu:
stadijum želje u hiljadu ostvarenja ličnih odbacuju kao nebitno
jer, kad se ne pokreće iskra života koja traži novi cilj, novu nadu
početak bledi, kraj je nepoznat svaka granica se ruši, razarajući surovo, surovo….
ah, da su samo odredili taj trenutak raspada jedinstva, sve bi onda bilo jasno
gde bi se mogla otkriti najniža tačka krhkog sloja društva…

Između zvukova i tišine gde se spajaju životne staze i prekretnice,
vođeni instiktima za opstankom od danas do sutra – nemirom u srcu:
nesigurni da li da zamažu slojevima laži svoju istinsku suštinu
maštarijama svojim okititili se nakitom sreće,
jer su na dalekim putevima pogubili masku Tuge hladno, hladno…
ah, da su samo malo bili pažljiviji i malo više razmišljali o patnjama budućih pokolenja,
jer oni su ponos i čast svojih predaka zaboravili i odbacili strahom!

Visits: 44
Today: 0
Total: 862492

U trenutku (mom suprugu)

Na zavijutku puta, sretoh sudbinu neuvijenu lažima i pravilima nesputanu. Na životnoj prekretnici sretoh istinu golišavu i drhtavu i po mojoj ruci pruženu. Na raskrsnici bespuća sretoh ljubav – eksplozivnu umotana uzbuđenjem i emocijama – bezuslovnu. Na stazama varalica sretoh ponudu umilnu da u datom trenutku načinim odluku životnu! Visits: 38 Today: 0 Total: 862492

Na zavijutku puta, sretoh sudbinu
neuvijenu lažima i pravilima nesputanu.

Na životnoj prekretnici sretoh istinu
golišavu i drhtavu i po mojoj ruci pruženu.

Na raskrsnici bespuća sretoh ljubav – eksplozivnu
umotana uzbuđenjem i emocijama – bezuslovnu.

Na stazama varalica sretoh ponudu umilnu
da u datom trenutku načinim odluku životnu!

Visits: 38
Today: 0
Total: 862492