Добродошли!
I niko ne zna one istine Naših ćutanja na sav glas I niko ne oseća one lepote Dodira duše, niko sem nas. Paperje snova opet te zove, U okvire istine lepote ove… (Bgd, 28. okt.2017)
I niko ne zna one istine
Naših ćutanja na sav glas
I niko ne oseća one lepote
Dodira duše, niko sem nas.
Paperje snova opet te zove,
U okvire istine lepote ove…
(Bgd, 28. okt.2017)
Nisam te tražio odavnih dana jer znao nisam, povredjen, dalek, pun one prevare i razočaranja, ja, lutalica – grešnik, kad hoda i sanja tih tužnih godina prolazio gradom gde bila jesi, a nisam to znao, najgore ne znati i neznanom nadom ići bez cilja, lutati svetom, dalekim stazama, k’o drugom planetom, tako sam sneni budan … Настави са читањем “DOLAZIM – Slobodan Jevremović”
Nisam te tražio odavnih dana
jer znao nisam, povredjen, dalek,
pun one prevare i razočaranja,
ja, lutalica – grešnik, kad hoda i sanja
tih tužnih godina prolazio gradom
gde bila jesi, a nisam to znao,
najgore ne znati i neznanom nadom
ići bez cilja, lutati svetom,
dalekim stazama, k’o drugom planetom,
tako sam sneni budan tetur’o
i kajem se sada i grizem sebe
za godine istekle, one bez tebe,
one bez najdražih, one bez nas.
A skoro ti dolazim, voljena moja,
i ponovo radosti, da duša tvoja
najmilosne snove ponovo sanja,
tamo, gde opet je utih slavuja,
na ramenu mome gde spavaš sama
i kada jesam i kada nisam,
i kada ti jesi, i kada nisi
niti daleko a niti blizu,
a dani sa nama idu u nizu,
ja za njih ne znam, voljena moja,
tebi dolazim da duša tvoja
bude mi najdraži, ne više dalek,
potreban veoma tebi i meni,
lek.
I neka sanjam, al’ stvarno vidim,
na našem sam putu, pravcem ka tebi,
ja dolazim.
(Bgd,28.okt.2017)
Ljudi bez lica, prazna vozila, duše bez zavisti lutaju gradom, niko ne pita i svako skita, senkom se krije i luta kradom, a pesme u nama svetlost nam daju, jedino one nam bole vidaju i predavne vidike otvaraju neke da pravac odrede, a travke neke leže po parku i trag odaju gde snegom smo gazili … Настави са читањем “U NAŠEM SVETU – Slobodan Jevremović”
Ljudi bez lica, prazna vozila,
duše bez zavisti lutaju gradom,
niko ne pita i svako skita,
senkom se krije i luta kradom,
a pesme u nama svetlost nam daju,
jedino one nam bole vidaju
i predavne vidike otvaraju neke
da pravac odrede, a travke neke
leže po parku i trag odaju
gde snegom smo gazili jesenje pute
onoga dana našega sveta,
mi znamo kada, i onda i sada,
mila moja.
U svetu su našem samo slavuji
pevaju cvrkutom najlepše pesme
a dečak onaj zna šta se ne sme
i ćuti ipak, ne kaže ništa,
a pita zapravo, glasno te moli,
i srce tad boli jer dušom te voli,
al’ ćuti, onda, i plačući spava,
na snegu krivice, ispod je trava,
tamo,
u sadašnjoj prošlosti,
najdražoj toploti,
u kutku čekanja,
u našem svetu
večitog trajanja,
i želja,
mila moja.
Onaj dečak,
ti znaš…
(Bgd, 27.okt.2017)
Boli me duša, daleko tvoj bol, Nije ti dobro, mene ne miluješ, Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ, Za sebe ne znam a ne vidim tebe, Pa koja to može pomoć da ti bude, Ona pomoć prava od dalekog mene ? Da ozdravi tebe, da ublaži boli I najveći lek primi od onog što … Настави са читањем “BOL – Slobodan Jevremović”
Boli me duša, daleko tvoj bol,
Nije ti dobro, mene ne miluješ,
Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ,
Za sebe ne znam a ne vidim tebe,
Pa koja to može pomoć da ti bude,
Ona pomoć prava od dalekog mene ?
Da ozdravi tebe, da ublaži boli
I najveći lek primi od onog što voli
Tebe, ljubavi moja …
(Bgd, 23.okt.2017)
NISAM OTIŠ’O KRUG SAM OBIŠ’O, ZAPITAO NJU ZA NEZNANU ISTINU, TERETNU ODAVNU, I OPET SAM TU, KOD TEBE SAM TU. (Bgd,23.okt.2017)
NISAM OTIŠ’O
KRUG SAM OBIŠ’O,
ZAPITAO NJU
ZA NEZNANU ISTINU,
TERETNU ODAVNU,
I OPET SAM TU,
KOD TEBE SAM TU.
(Bgd,23.okt.2017)
Ne znam u snovima da li sam lep u tvojim slikama sanjanih lepota, da li je dodir najdraže duše dovoljan da otvori vrata života i one ti odavne nanete boli da prenese sasvim i da se poruše onome najviše koji te voli, pa sa mnom da snivaš, lepote uživaš, i one naše, najlepše duše, nove … Настави са читањем “DODIR – Slobodan Jevremović”
Ne znam u snovima da li sam lep
u tvojim slikama sanjanih lepota,
da li je dodir najdraže duše
dovoljan da otvori vrata života
i one ti odavne nanete boli
da prenese sasvim i da se poruše
onome najviše koji te voli,
pa sa mnom da snivaš,
lepote uživaš,
i one naše,
najlepše duše,
nove i jedine,
dodire …
(Bgd, 22.okt.2017.)
Cvetovi opali i dalje mirišu neki na bagrem, neki na tebe, a grane se gole i stalno uzdišu i stalno ih sanjam, pitaju mene, onda si opet, kada ćeš opet, doći u carstvo ljubavi naše da cvetove nove rodjene čuvaš dok ne mirišu i radost donesu, ljubavi moja… Oni nestali cvetovi, oni su naši svetovi … Настави са читањем “NESTALI CVETOVI – Slobodan Jevremović”
Cvetovi opali i dalje mirišu
neki na bagrem, neki na tebe,
a grane se gole i stalno uzdišu
i stalno ih sanjam, pitaju mene,
onda si opet, kada ćeš opet,
doći u carstvo ljubavi naše
da cvetove nove rodjene čuvaš
dok ne mirišu i radost donesu,
ljubavi moja…
Oni nestali cvetovi,
oni su naši svetovi
novih najlepših saznanja,
i onih java, i onih sanja,
i tamo i ovde,
blisko, daleko,
tišinom onde
i glasno dovde,
mila moja.
(Bgd, 22.okt.2017)
Trepti sudbina životnog lika a travka najlepša ostaje sama i treptajem pita kad god je prilika, kad mnogo se volimo, kuda sa nama … (Bgd,20.okt.2017)
(Bgd,20.okt.2017)
Nije dovoljno reći ti hvala za sve pomoći koje si dala iz svoje duše lečila mene, na pute me vratila, više no sebe, da volim te najzad, voljenu davno, iz snova onih i misli odavno krišom o tebi i lepoti tvojoj, o duši duše što nigde je nema, i sada ja živim a tuga drema … Настави са читањем “NIJE DOVOLJNO “HVALA” ZA POVRATAK ŽIVOTU – Slobodan Jevremović”
(Bgd,21.okt.2017)
* Foro -Internet, art obrada -DarkoNismo na svetlima da bismo glumili igramo sebe, iskreno, jasno, ovde smo stalno da bi se ljubili, da ćuteće reči svi čuju glasno sve naše istine i sva saznanja da ljubav nam traje i pre našeg znanja, da želja si moja i pre postojanja kada je zvezda najlepšeg sjaja sišla na binu pravo iz raja … Настави са читањем “SVETLOSTI NAŠE POZORNICE – Slobodan Jevremović”
Nismo na svetlima da bismo glumili
igramo sebe, iskreno, jasno,
ovde smo stalno da bi se ljubili,
da ćuteće reči svi čuju glasno
sve naše istine i sva saznanja
da ljubav nam traje i pre našeg znanja,
da želja si moja i pre postojanja
kada je zvezda najlepšeg sjaja
sišla na binu pravo iz raja
i tek posle nežno rodila mene
pa nakon mene donela tebe
na pozorje ovog podija života,
pod svetlima da se obasja lepota
tebe prezlatne, mene i nas,
A svetla na kraju kad se ugase
ostajemo, uživamo dalje životne talase,
mila večita moja…
(Bgd,20.okt.2017)