Аутор: Mila Jašović

Dim-Mila Jašović

Bilo je kao plavi dim Što ostavlja repatica pod plamenom Padalo kameno sa dna tvog pogleda  Po  mom   I ko bi rekao da ću u njemu izgoreti   Bilo je kao buđenje Na mestu gde nisam zaspala Planeta znači lutalica I ona nastavlja po svom I kad to znači da na tom mestu bez … Настави са читањем “Dim-Mila Jašović”

Bilo je kao plavi dim

Što ostavlja repatica pod plamenom

Padalo kameno sa dna tvog pogleda 

Po  mom

 

I ko bi rekao da ću u njemu izgoreti

 

Bilo je kao buđenje

Na mestu gde nisam zaspala

Planeta znači lutalica

I ona nastavlja po svom

I kad to znači da na tom mestu bez nje ću

Ostati

…

Noćas sam sanjala

Dogorele baklje

Nepokorene revolucije

 

Modro nebo i mesečev srp

Zarastao u prolećna sazvežđa

Kako po meni 

kiša konfeta kaplje

 

I kako dolaziš

Slažeš da ne pušiš

I da si svemu dorastao

Pa sklanjaš ruke iza leđa

 

Plavi dim u tvom pogledu

Kako čitava stajem u njega

Osećam da opet sve je u redu

I da je ovo vredelo svega

 

Kako pucketaju vatrometi 

U čast pobeda 

Od nekud zvona su zvonila

 

Noćas sam sanjala

Da smo srećni

 

Jedna se zvezda odronila

 

Ut parachute-Mila Jašović

Nema romantike u ovom dvoboju čula To samo moje razlike O tvoje udaraju Sitnice odaju ljude Predznaci koji govore umesto nas Jer se ne uklapam u parčad slagalice Koja ti život znači Kad nam se planete ne podudaraju Tvoje jutrenje počinje Sa mojim pohodom na košmare Gde čas letim padobranom Pa propadam kroz zvuke Ništa … Настави са читањем “Ut parachute-Mila Jašović”

Nema romantike u ovom dvoboju čula
To samo moje razlike
O tvoje udaraju
Sitnice odaju ljude
Predznaci koji govore umesto nas
Jer se ne uklapam u parčad slagalice
Koja ti život znači
Kad nam se planete ne podudaraju
Tvoje jutrenje počinje
Sa mojim pohodom na košmare
Gde čas letim padobranom
Pa propadam kroz zvuke
Ništa nam se ne slaže
Svečane košulje sa pačvork maramom
Za sve prilike
Peščane plaže i mraz
Tvoj odraz u izlogu
Mojoj silueti u snegu
Ne odgovara
Ni kad mi čestitaš rođendan
Na dan kad sam život udahnula
A ja ga slavim
Na noć koju sam preživela
Baš nam se ne slažu
Odmereni zalogaji čiste egzotike
U atmosferi bez dima
Sa sendvičima od tunjevine
Na hiljadu i nešto metara visine
Iznad mora
Ni pored kamina pod svećama
Ples
Dok Peta Betovenova klizi po zidovima
Sa tišinom pod zvezdama
Na minus petnaest
Negde na kraju sveta
Ni moje gitare u nekom kupeu u noći
Kad sećanja drobe miris šina u nozdrvama
Sa tvojim Šubertom na CD-u
Iskonski nemiri
Sa mirom ove sobe
Tako pripijen za sigurnost tla
Nikada nećeš pomerati granice
Na ovom letu ne postoje stanice
Pa uzmi padobran iz mog sna
I skoči!

Mesečari

Mesec je kriv za sve.. Zaljubi se u smežurani mali život prve noći po dolasku na svet. Spusti mu nežno zlatne niti između obrva. Tu, na najmekšem mestu na telu, utisne žig. Hipnotiše zenice,pa u deteline prolistaju..Poljubi dlanove i stopala da u lijane izrastu kako bi večito stremile njegovim visinama. Oseća, dok raste, u sebi … Настави са читањем “Mesečari”

Mesec je kriv za sve.. Zaljubi se u smežurani mali život prve noći po dolasku na svet. Spusti mu nežno zlatne niti između obrva. Tu, na najmekšem mestu na telu, utisne žig.
Hipnotiše zenice,pa u deteline prolistaju..Poljubi dlanove i stopala da u lijane izrastu kako bi večito stremile njegovim visinama. Oseća, dok raste, u sebi nadiruću plimu zbog koje ne prestaje da luta.. Svetom senki bez ljudi za krilo je bliže ptici.
Presečeni na nekoliko celina, deca Meseca dišu kroz više dimenzija oprečnih svetova. Kroz kaleidoskop gorućih očiju cepaju gotovo lepu maglu i memlu ljudskih slabosti. Levitiraju na mestu iznad svakog zla, gde im je svet čudesno najbliži.
Tamo kuda su putovali ostaje topao vetar i zlatna prašina i laka buđenja onih koje su posetili…
Po neki mladež utisnut na telu i pokušaj da se dosetimo zbog čega smo tako srećni raširili trepavice izronivši iz duplog dna sna. Svileno.
Ćuti. I budi uz mene kad odem.

Hodam medju ljudima-Mila Jašović

Nestalno svetlo voštanica tinja Nad malom trpezom Lica bez glasa govore Guši me miris lavande I to što U moje ime je zdravica I to što postavljaš pitanja Tražeći jednostavne odgovore Ko u zverinjaku osionih Hodam sa ljudima Pa,ako ti se učini na mahove Da ganjam duhove iza tvojih ledja Ko da se ne čujemo … Настави са читањем “Hodam medju ljudima-Mila Jašović”

Nestalno svetlo voštanica tinja
Nad malom trpezom
Lica bez glasa govore
Guši me miris lavande
I to što
U moje ime je zdravica
I to što postavljaš pitanja
Tražeći jednostavne odgovore
Ko u zverinjaku osionih
Hodam sa ljudima
Pa,ako ti se učini na mahove
Da ganjam duhove iza tvojih ledja
Ko da se ne čujemo
Neka te ne vredja
Što jos si bezimen vitez
Na odru precvetalih ruža
Što radjam vatru tarući kamen o kamen
I pružam ti ruke
Tek da se rukujemo
Pa modre usne grči tišina
Koja nas žvaće i guta
Jer nije istina
Ono što želimo da je istina
Kasniš eonima
I zastaješ nepozvan
U slepoj ulici moga puta
Hodam sa ljudima
Aukcija živih
Na medjumestu dvaju svetova
Gde sitno prodaju sunce
Za prstohvat od snova
U kalupe pretaču zlato
Da naprave poluge
I ove sveće s mirisom mošusa po kalupu su topili
Kada banalnost dodeli uloge
I nas će u nesto sabiti
Da bi nas lakše uklopili
Ni tudje perje ne grebe ispod kože
Ni kitnjasti ukrasi pod jezikom
Ne zagrcnu ih
Umetnost je preboleti sebe
Sve ostalo se ipak mora i može
Nismo mi sudbina
Na svakom mom početku kipti neminovnost kraja
Mogu ja voleti,al
U masi drugih, ni ti mi nećes oprostiti
Što sam se drznula da budem svoja medju ljudima

Bela – Mila Jašović

Uzduž i popreko duž kolonada U koje loze čokote sviju Bezvremenim gradom cupkajućih nada Hodaju besciljni kroz snegove   Svako sa svojim komadom tajni Zariva ruke u džepove   Vrišteća  urlikom dece bez šansi Lutajuća lutnjom Skupljača kartona i perja U pet nijansi tvojih očiju obučena Nedovršena kao amajlija Bez vere   Zima u prkosu … Настави са читањем “Bela – Mila Jašović”

Uzduž i popreko duž kolonada

U koje loze čokote sviju

Bezvremenim gradom cupkajućih nada

Hodaju besciljni kroz snegove

 

Svako sa svojim komadom tajni

Zariva ruke u džepove

 

Vrišteća  urlikom dece bez šansi

Lutajuća lutnjom

Skupljača kartona i perja

U pet nijansi tvojih očiju obučena

Nedovršena kao amajlija

Bez vere

 

Zima u prkosu

Modrinom boji prste za muziku

S kontrabasa

Ruga se narodu u čijem jeziku

Reč za mržnju ne postoji

 

Ko lovac iz Altamire biku

Dok ga crta u samrtnom času

 

Predimenzionirana pahuljastim snovima

Odlazi s njima

 

Crveni mesec nad čergom

Grozdovi priča na dušeku od snegova

I ples do vatrenih plamenova

 

 

Oni razumeju jer vole jednom

Dušom i telom bez uslova

Svojstvenim samo belom čoveku

Izbor-Mila Jašović

Biraj te svoje misli Istom preciznošću kojom bi zaručnika Za čitav život izabrala   I istom verom kojom bi vernika Među nevernicima Pred oltar spustila Da istinu besedi   Biraj te svoje želje Istom spoznajom kojom prijatelje Među licima licemernim Za tugu i veselje Okupljaš Biraj ih kao što biraš Za čiju sreću nazdravljaš   … Настави са читањем “Izbor-Mila Jašović”

Biraj te svoje misli

Istom preciznošću kojom bi zaručnika

Za čitav život izabrala

 

I istom verom kojom bi vernika

Među nevernicima

Pred oltar spustila

Da istinu besedi

 

Biraj te svoje želje

Istom spoznajom kojom prijatelje

Među licima licemernim

Za tugu i veselje

Okupljaš

Biraj ih kao što biraš

Za čiju sreću nazdravljaš

 

Kad ti  je dato da biraš

Biraj i osećanja

Prihvati kada nadođu

Kao čuvari kapija duše

Poštuj ko učitelje

Ali im gospodari

 

Biraj te svoje dane života

Kao što biraš reči za ljude

U dostojanstvu uzdignuta

Budi kao svet kakav treba da bude

Nas

Makovi pod jastukom Krvari zora po azbuci sunca Bare na asfaltu osciliraju u purpuru Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ Kao miris šina u nozdrvama Znam da ubijam ljude koje … Настави са читањем “Nas”

Makovi pod jastukom
Krvari zora po azbuci sunca
Bare na asfaltu osciliraju u purpuru
Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni
Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke

Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika
U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ
Kao miris šina u nozdrvama

Znam da ubijam ljude koje volim da bih oživela s tobom
Vidiš ni savest ne preprečava put
Sama ga otvara u tvom blago iskrivljenom osmehu
Nisi ti morao ništa
Prstom da mrdneš
Prešla sam tu liniju kao žicu nad ambisom
U vrtoglavom plesu ljubičastih vatri
Urankom
Sutonom
Sama

 

U oreoli sunca
Kuje se burma za tugu
Ljubimo se eskimski
Nadživela te
Verila sam je

Samo da ostane meni
Samo da ne luta okolo
Lako ću ja s njom
Lako ću dok je samo sa mnom

Nemoj ti ništa ni sad
Ni nikad
Prstom da mrdneš
Ne dolazi u ovaj grad
Ni kad poželiš
Naročito ako poželiš

Iz mržnje
Iz radoznalosti

Pusti me
Pusti nas

Dečaku velikog srca

Neću ti ništa Samo se skloni od kijameta Ne pitam odakle i kuda Samo mi reci ko je vinovnik Koju to granicu u sebi ispituješ Koliko hrabrosti a koliko ludila u jednom očajničkom potezu Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug A ti prelazis zemlju sa lažnim identitetom I skupljas prste u rukavima … Настави са читањем “Dečaku velikog srca”

Neću ti ništa
Samo se skloni od kijameta
Ne pitam odakle i kuda
Samo mi reci ko je vinovnik
Koju to granicu u sebi ispituješ
Koliko hrabrosti
a koliko ludila
u jednom očajničkom potezu
Kad zaluta u šumi čovek se vrti u krug
A ti prelazis zemlju
sa lažnim identitetom
I skupljas prste u rukavima
džepova prepunih sitnica
Na ovoj trpezi ustoličiću te za kraljicu
Pa sutra zaboravi da postojim
Samo beži od tog klupka u koje se uvijaš
Dok oko tebe čeljusti škrguću…

Ni moj rod
Ni moja krv
Ni moj sunarodnik
Ni moja generacija
Ni uslovitelj
Ni pratilac
Prijatelj
duši koja luta
Zrno ima i zrno daje
RaspukLom zorom ljubi tri puta
Valja se
Da se nastavi dalje

Herbarijum-Mila Jašović

Jutros su rasporili utrobu neba I presekli višebojni most Na dve polovine Neki dečaci Jureći gugutke Neke devojčice su sinoć vezle goblene Šarenim koncima I ostale zatečene U kućicama za lutke Heroji i heroine U pretpostavljenim ulogama Na balu pod maskama Za naivne Prosute ideje po podu Za lego kocke i domine Prosuti snovi u … Настави са читањем “Herbarijum-Mila Jašović”

Jutros su rasporili utrobu neba
I presekli višebojni most
Na dve polovine
Neki dečaci
Jureći gugutke
Neke devojčice su sinoć vezle goblene
Šarenim koncima
I ostale zatečene
U kućicama za lutke
Heroji i heroine
U pretpostavljenim ulogama
Na balu pod maskama
Za naivne
Prosute ideje po podu
Za lego kocke i domine
Prosuti snovi u jurišu za idealima
Stvaraju samo dobru priču
Za prepričavanje po međuzvezdanim bulevarima
Pretpostavke piju iz limenke
Pucaju mehurići telom
Kao male detonacije u šećernoj peni
Vrtoglavi koraci
Do savršene profesije
Ne znaju gde će pasti
Ne mogu se isto voleti
Iluzije o čoveku
Iz senke prve impresije
Ni ideje o ženi
Kao voleti nekog ispod baldahina
Svih njegovih hrabrosti
I ranjivosti
Presovana lepota
Herbarijumom kao na licu
Ispisuje priču života
Jer nije isto voleti ideju o njemu
I živeti ga u potpunosti

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione Hoćeš li molim te da je ubereš za mene Da je posadiš u saksiju Pa kad iznikne loza astro puzavica Da uzmeš svaki dan po jedno zrno i da ga bacaš tamo gde si se uputio Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima Da mi u Mesečevom … Настави са читањем “!?”

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?