ПОДЕРАНО  СЕЋАЊЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…

ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ
ПОДЕРАНО  СЕЋАЊЕ

Капут на чивилуку,
испражњен виси,
на крају гостионице,
а он никако да одгонетне,
где је срео доброг човека,
у подераном сећању.

ЛОВРЕНАЦ КОД МЛАДЕНОВА

Лахори душа равнице,
над меандрима реке,
што протиче временом,
између зелених ешалона.

У просеци шумској,
јелен грли стабло,
чудно трошећи снагу,
због њему знаног циља.

Из врбака прхну шева,
у предвечерњи мук,
удар весла,
потмуо једини звук.

ЗАГОНЕТКА

Често се питао,
шта је мржња ?
Није ли она поплава злобе,
по можданој кори.


РАНЕ

Шта раде ране, осим што боле?
Обележавају душу и тело,
понекад трагови који се воле.

МОЗАК

Ех тај мозак,
колико ли човека у њему станује ?

СУСРЕТ
Отуснуо се у живот,
нећу да га тражим,
срешћемо се ми,
свако са својом истином.

ЛИЧНА КАРТА

Без рана рањен би био.

МОСКВА
Да је Москва смокви ближа,
сузама би веровала,
Русија је за опасност одувек знала,
удаљила је Москву од југа далеко,
да не би са са смоквом заједно пала.


УТЕХА

Њему мало треба,
много да има,
од брегова кроји своја брда
и никада није далеко од своје колевке.

РАДОСТ САЗНАЊА

Изгубио је небо,
с њим орлова лет,
открио је тајну спаса,
када год се мисли сете,
он снове позове,
орлови полете.


БОР

Зелени принц,
детињства каменог,
мирисом објављује лепоту,
успомене тугом додирује.

НАСЛЕЂЕ
Косово,
у себи га носим,
а видео га никад нисам.

ЧОВЕК  И  ВРЕМЕ

Шта је човек  у времену и не постоји,
човек се времена плаши а време човека не боји.

МЛАДЕНОВО  
Породичном сећању на Марка Колунџију.

Има га у мени,
онолико колико траје наша истина.


ПОГЛЕД

Срео је песника
и он му рече:“Добро јутро“,
тек било је вече.

ПРЕДЗНАК

Деди Луки.

Име његово је он.
Уточиште.
Лука је лука.

ЧУДНО

Није волео птице, волео је њихов лет.

УГАШЕНА СВЕТЛОСТ

Од када је украо светлост вучјег ока,
снове му прекида завијање,
до краја своје судбине,
плакао је очима вука.

ИСКРЕ:
–    НИГДЕ СЕ ЧОВЕК НЕ ОСЕЋА ТОЛИКО БЕСМОЋНИМ КАО НА
ОТВОРЕНОМ МОРУ
И НИГДЕ ТОЛИКО МОЋАН КАО НА ВРХОВИМА ПЛАНИНА.

© Андреја Ђорђе Врањеш.

 

 

(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.423 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif