Побегао сам из себе.
Плутам, љуљушкам се на налету енергије,
лепо ми је. Ли
Гутам страх,
изаашао из мојих снова о животу.
Смирен, потпуно ушушкан у идеје слободне мисли,
схватам да ћу од среће почети да плачем.
Спреман да своје песме рецитујем пред истином
самог себе.
Испаштам грешке историје свих који су покушавали да пишу као и ја.
Мрвице мога живота су испале, кљуца их врабац.
Оне су чиниле део мог мозаика и свега што је мој живот.
Шта ћу сад?
Покушаћу да направим нови мозаик свога живота,
да наставим где сам стао,
да доведем склад
и наставак енергије у мој живот.
Уљуљкан у налетима енергије,
спавам на речима моје поезије,
сигуран
у своје мисли и снове.
(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.297 пута)