AKORD IZ NABUKA – Svetlana Poljak

AKORD IZ NABUKA

Iz pehara rdjavog ispijenog vina,
zardjalog kao jadna zavetrina
pod kojom se odričemo
na prvu iskru bajatog osmeha;
Razapinje se naše jedro
kao nekadašnja Jevrejska kletva
Platili smo svaki vrisak i ubistvo,
podsmeh ubogih i golih;
Pa zar nismo akord iz Nabuka
Nadoltarni žižak  i sazveždje muka

Poradja se nova bol, pilili se praznih ruku
još mi sebe nismo sreli;
Samo klekni , srdžbu, flegmu,
krv što vreli raskomadaj na činove
pa poljubi Zemlju majku
poljubi je u sinove
i zanesi novo seme
pod žižak oltara

(C) Svetlana Poljak – Pollakova