Претворићу се у птицу
И одлетети у непознатом правцу
И појавићу се са сунцем
И боравићу у твом срцу и души
Сијаћу са звездама
И никад се нећу уозбиљити
И постати она досадна жена
Која не уме да те насмеје
Убрзаћу корак да те стигнем
И чекаћу да нам се погледи сретну
И нећу одустати од живота и среће
У ком сам пронашла све што ми треба
Спаси ме од саме себе
И тихог незадовољства у души
И жеље која се гаси и нестаје
Где нема ништа осим греха и туге
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
