Hej sudbino, kurvo, izdajice,
što mi dobre karte ne podeli;
zašto mrsko pljuješ mi u lice,
kad na kocku stavljam život celi.
Zašto tugu u me osokoli,
satra sreću iz grešnih nedara;
pa udari gde najviše boli,
odra kožu sa nežnih rebara.
Što skrnaviš nabujalu mladost,
te zalomi cvetak u povoju;
što povredi jedinu mi radost,
belu ružu najmiliju moju.
Sa nebesa Bog nam ruke pruža,
milost sveta skinu teški jaram;
te zaceli jedina mi ruža,
verom sudbo i ja tebe varam.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 95 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.278 пута)
