КАД ЗАИГРА МЕЧКА
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато, одиграј тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије…
Ако још виолина засвира
и девојка с чежњом запева
песму која у срце дира…
Знаћеш, жаљењу места нема.
А кад мечка заигра
на прагу твом,
знаћеш да врти се чигра,
за лет у космос.
Ако се душа тад узнемири,
што славуј у ноћи песму слаже,
мораћеш и ти да се помириш:
Све лепоте једном пролазе!
а филм живота се врти,
знаш, то поток жуборећи пева,
а снови су пред ветром прострти.
Све се сад убрзава
и ништа као некад није.
Још те сан само спашава
и вино ако га попијеш.
Много си хтео,
много започео.
Живот један цео,
сањајући си провео.
А снове остварио ниси.
Ретки их, само остваре.
За старо гвожђе, сад ти си!
Изазови су за нове сањаре.
Сад мечка за тебе игра,
док циганин гудалом гуди.
И знаш, живот се лако проигра.
Добро је, да се успут и љуби!
Важно је, да успомене светле
и да ни минут живота ниси проћердао.
Ако се понекад и саплетеш,
кад устанеш, није ти жао.
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато одиграј тај плес спокојно,
нека те истина заврти смелије…
© Љубодраг Обрадовић
