ОД ЗИМЕ ТОПЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ОД ЗИМЕ ТОПЛА

ХАРФА
Јесењину

Живео је песмом  да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан, поезијом дише.

Из живота љубављу побего,
крајем стихова, римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним, обојио јесен.

РУСИЈА
Сестри Винки.

Да је нема, где би расле брезе,
да је нема, Цигани би вечито плакали,
да је нема, балалајке би утихнуле,
Да је нема, где би становала љубав,
да је  нема, све победе биле би порази,
да је нема, нестало би доброте,
да је нема…

БРЕЗЕ

Пронашао је утеху,
исповедао се брезама,
само оне чувају тајне,
скривају их иза лепоте.

ЖДРАЛОВИ

Од људи се одмичу висинама,
гласове сам од њих крао,
а за такву крађу,
одлази се у слободу.

МОСКВА НИЈЕ СМОКВА

Да је Москва смокви ближа,
сузама би веровала,
Русија је за опасност ову, одувек знала,
удаљила је Москву од југа далеко,
да не би са смоквом,
заједно пала.

КАНДЕЛА РЕЧИ
М. Цветајевој.

Вечности поклањала стихове,
ко сликар кад на платну игре ниже,
из ума њеног светлост,
све ближе и ближе,
осветли једно доба.
А кад дани ослепе мржњом,
кандела речи,
светлост своју,
изнова проба.

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете, до краја, почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку руском, изнад Сунца тмина.

СЛОВЕНСКА

Земља велика,
име јој се тајгом радује,
пријатељи у њу преко срца стижу.
Они што режећ наваљују дрски,
кошмарне им снове,
,, краси“ језик руски.

РУСИЈА У МАРШЕВСКОМ КОРАКУ

Њој  се не жури,
али кад крене,
Дунав у чизмама прескочи,
нико не зна план њезин тада.
Питају се погани,
докле ће стићи?
Корак маршевски руски,
свет овај луди,
изнова, вечито чуди.

ХУЉЕ

На смрзнутој земљи,
ратове настављају,
дедова унуци храбри.
Звери сагнутих глава,
у прњама
кућама врате.
И тако увек,
до нове амнезије.

ПЛАЧ

Кад Рус плаче,
упитам себе?
Да ли је тиме,
награђена његова туга?

АРОГАНТНИ

Ви што владате, планетом,
за вас што је убијати занат,
саздани без милости,
што Богу отимате божје, Цару царево.

Одакле црпите дрскост,
кад смишљате короне, или толике ратове,
зауставићете време, мислите ,
ако покварите, на свету све сатове?

© Андреја Ђ. Врањеш

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag