GDE ME PUT NANESE – Jasmina Dimitrijević

GDE ME PUT NANESE

Ponovo budna jutro dočekujem,
dok u postelji spava bela zora,
novom se danu odveć ne radujem,
na put daleki da se pođe mora.

Samo me setnu prate prvi petli,
pesma njihova odjekuje jače,
još negde ulična svetiljka svetli,
u grudima tužno srce mi plače.

Vučem za sobom jedan kofer stari,
u kom mi nisu uspomene stale,
za odlazak moj niko lč ne mari,
ni ruže za me nisu više cvale.

Nogu pred nogu, gde me put nanese,
biću čovek bez kuće i adrese,

© Jasmina Dimitrijević, Srbija