Кад сам га видео, срео први пут, неком је нешто лануо, У брк му скресао и насмејао се. Не знам ко је био тај коме се унео у образ али је одувек Панђула смео. Један од оних момака којег сваки град има, атлетски грађеног тела, са показаним бицепсима, трицепсима, одважан природом , никада нешто много миран, у вечитом је покрету, сталан у навикама и наканама. Али Панђула има много више у свом бићу од радосног делије који ломи женска срца. Продуховљен, зна проценити која је слика уметнички ваљана, која песма има дубоку поруку, разуме се у стилске поступке књижевног стваралаштва, бави се с времена на време сликарством у оквирима савременог реализма. Код њега је наглашена визија истине, уочава људске вредности, ако је појединац егзистенцијом угрожен а зна колико је духован, он нема колебања, јасно ставља до знања да му не треба наредбодавац, да се од њега не очекује учествовање у прљавом деловању, односно дејствовању против свести и савести. Лепота је основни постулат уметности , налази се као константа у вредностима људског духа. Панђула зна дивити се лепом, али зна и да задиви собом.
Снага овог вечитог младића је у храбрости да се отме мишљењем властитим од свега што квари изразиту истину, може бити, песма, слика, карактер човеков. Он има свој став и не подлеже притисцима било чијим, било каквим, са било којих страна.
КОЛЕГА
Некада је у Сремској Митровици живео и радио познати лекар специјалиста гастроентеролог. Познавали смо се, био је приступачан и врло начитан господин. Преминуо је после у старијем старосном добу. Склон шали, волели смо разменити интересантна сазнања, разговарати о животним темама.
Персирао сам га, он се мени обраћао као сину. Знаш ли шта ми се данас десило рече доктор једног викенда са осмехом који је донео са хабитусом заједно? Не знам, рекох реците. И доктор поче да прича. Имам у непосредном комшилуку остарелог комшију, Банаћанин, Лала, сви га зовемо деда Бата. Мудар али и вицкаст, обратио ми се неки дан као никада пре и рече ми: ,,Добро јутро колега“. Какве смо ми то колеге одреаговах са знатижељом?
А он одмах као из топа упита: ,, Да ли сам оперисао простату“? Јесам рекох, па и ја сам рече деда Бата. Тако смо нагло постали и остали колеге, ОБА СМО ТАЈ ДАН ОСТАЛИ НАСМЕЈАНИ.
ИСКРЕ:
– Није глава да носи кравату. – чуђење не постоји, све је могуће.
РАДОСНЕ ЛЕПОТЕ
Младену Вулетићу Панђули, другарски
Између мене и тебе,између нас, постоји малени јаз, којег прескочи и буба мала. Ја и ти смо лихт и тегет плава, истог зова, исти везник, радосне лепоте, сликар и песник.
САН И ЦВЕТ
Замирисао сан на цвет, у висини лет сокола, тулипан погнут као да клечи, лепота у мери бола.
Дан се уз улицу пење, на хиљаде пружених руку и све би оне хтеле, откинути цвет у струку.
И тај сан и тај цвет, сиви соко, његов лет, мекан живот битку губи, код неких су руке зуби.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
