МОМЕНАТ – Љубодраг Обрадовић

МОМЕНАТ

У моменту загасном,
наслоњен на литице светлосиве,
дрхти блед, загледан у неповрат.
Малочас је испод букве
изустио збогом,
жедно чекајући слободу,
а сад, кајући се,
тоне у ништавило.

Самоћа ће очи да му ископа
поготком у слабине,
а крупне капи
потопиће га, слути.
Птица пролете и запева,
осветли очекивано,
па неста.

У моменту бледом и бедном,
стао је и сам блед и бедан,
уз девојку врелу
и прекинуо са собом…
А кад се окренуо и снашао,
видео је,
да му је сапутница жена,
за сва времена!

Проклео је све…
И будућност и младост и љубав,
а испало је да је живот
проклео њега.

© Љубодраг Обрадовић

1975. Београд