Очију тиркизних небесно плавих у просјају топазном зеленом Говоре тајне уздржане, два ока, мирна два камена сафирна
На портрету, у плавом, само очи гледао сам њене красоте несуђене Она, као фатаморгана чаробна, постала је јава оваплоћена, кад је израсла из пустиње заборава.
Извесћу те једном на пучину мојих љубави да видим колики је газ твоје бродице.
Под пуним једрима све до хоризонта иза кога се радују зоре, да бродимо. Тамо ћеш сагледати моја сидришта.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
