БОГ
Знаш ли ко силно те воли
и ко те чува ноћ и дан?
Ђавољим умом да не пођеш ти.
Знаш ли ко ти је живот дао, о
басјао сјајем духа свог,
И штити светао пут твој,
најцрњег ада што вида нема
и светла нема?
Спознати мораш ко чини то.
Чија љубав изворује
и непресушно залива душе,
плодоносном љубављу.
Окрепљује нас и држи
да не посрнемо и паднемо на путу том.
Крилати нас крилима анђела
и узвисује нас висином неба,
И светлим путем води.
Знајмо да је то Он
и да нас не пушта из окриља свог.
Зато га призивајмо
и певајмо божанско појење,
Наша јектенија, чуће Он.
Љубимо једни друге,
и туђина и ближњега свог,
И спознајмо да љубав је Бог.
Не узвисимо се и не гордимо се,
но покајну сузу пустимо,
И сузом покајном заливајмо тај светли траг.
Смерност нашу и благодат нашу наградиће Он.
Тада заблистаће
у души нашој светли божански сјај,
Благодат и опрост осетићеш знај.
© Снежана Поповић
