ПЕСМА КАМЕНА
Камен за под мисао,
за камен дане,
бол камени носио,
камене му ране,
кад је из камена избио,
тугом камном патио,
у песмама каменим,
камену се вратио.
Камен за под главу,
у камен све стало,
оног каменог много
и оног каменог мало.
НА ЗИДАШУ
Хладан из дубина,
извире вековима греховима,
зидано му име,
крепио дужне и недужне,
бистро запућен ,
у недогледу трајању Божји је дар,
знали су га Турци и хајдуци,
пољубих га једног истицања дана,
када ме ђед,
на крају сећања,
причом миловао.
ДОЛАЗАК ПТИЦА
Доносе поздраве времена,
у долажењу празничног има,
као долазак драгог из великог света,
кад не би дошле једном само,
уплашен бих питао себе,
да нису заборавиле да долете,
да сећања шупљих постале нису,
да нису дементне?
НЕВИД МАЈКЕ
Ко чињењем слеп буде,
а такав се остаје без неба,
СРАМАН гледаће нем,
требаће му увек и кад му не треба.
Стајаће и кад се креће,
радостан и тужан у исто време бити,
слободан без себе,
у себи себе ће крити.
© Андреја (Ђорђе) Врањеш.
