I dok lišće šušti…
Vjetar plače…
Cveće niče,
Il’ jeka urliče….
Bila to noć, ili dan,
Budan, il uspavan,
U društvu…. samoći…
Uz bolesti, nostalgije…
Krize ili nevere…
Sada…
Kao i pre toliko godina
Ništa se nemenja…
Ti si mi u grudima.
.
Svetlost si duše moje
Početak i svršetak – nebitno je…
Samo Bog zna
Koliko te ljubim…
Dok svet se okreće
Negleda nečujne molitve….
Lebdi, živi svoje hirove,
Grli i ljubi izabrane…
Napuni blagodaću svoje dane..
Nezgrći lanjske snegove…
Prigrli Sunce jutarnjeg radjanja…
Tebi sve oduvek pripada…
S poštovanjem i divljenjem
Molitvom te poštujem…
.
Ovde ostajem.
.
(Прочитано: 10 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.745 пута)