Pogled joj luta ko nekog da traži,
ko nožem seče te tamne sene,
ta divna žena tugu skriva,
ali je izdaju tužne oči njene.
U grudima srce snažno joj lupa,
ko mala srna ka njemu beži,
damarom svakim grudi joj steže,
svaki joj uzdah čini sve težim.
U mislima lik njegov vidi samo,
to lice po sobi oko nje šeta,
i ništa ne vidi, ništa ne čuje,
to lice je sada centar njenog sveta.
A ruke male lagano drhte,
izgleda da ih ka nekom pruža,
kao da bere najlepše cveće,
al’ samo hvata trnje od ruža.
(Прочитано: 91 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.294 пута)
Baš si romantik Nenade!
Daleko sam ja od romantika, samo sam imao tu sreću da ove stihove “pročitam” u jednim lepim a tužnim očima i prenesem ih na papir… I tuga nekad zna da bude lepa a možda i romantična…