РАЗЛИЧАК
У дубини најдубље шуме
расте тајанствени различак,
шарају златне нити по њему
и њишу крошње ко наде трачак…
Цвркути одјекују на све стране
док газим по ћилиму сањара,
маме ме звуци као механе
и зову сенке да са њима шарам…
Вара ме заборав једног трептаја,
загонетног даха и оштрог погледа,
чунови скривени иза стабала,
усидрени у крошњама мрежастог
корења….
Куда да лудујем, са киме да се
препирем? Шта да дарујем
овом домаћину..џепови празни,
руке прашњаве…..
са гранама спелетену косу расуту?
Не тражи ништа, никуд ми не да,
невидиљивим оковима веже ми стопала….
Бронзани сутон пита ме тихо…
“Ти си се некоме ужасно допала?!”
(c) Mиладиновић Сандра
