STIH NEPOZNATOM – Miladinovic Sandra

STIH NEPOZNATOM

Neprestano mislim na tebe
i pratis me kao svetlost Sunce,
kao kisa oblake natmurene…
Koliko si uteha, toliko si breme!

Neprestano ceznem za tobom,
i onaga trena kada sam najjaca,
pojavis se kao snovidjenje,
i nadjem se na ivici placa…

Bolje da ne znam da postojis,
da zelja u meni zastudeni,
i prihvatim zivot bez tvojih koraka,
da moja dusa slici steni….

Da li cu jaka biti doveka,
da te ne vidim u tudjim ocima,
da me samoca slatko ne obmane,
i samoj sebi ne polomim grane…!?

Zelim da na kapiji manastira,
okrenem se i vidim tvoj lik,
kada starost skute mi cvrsto stegne,
bez lazi odem u vecnosti stih!

© Miladinovic Sandra