BESKUCNI PRAG
Na izmaku noci nova zora zori
i kao da zivot na smrt mi lici
o zasto mene zaorise vetrovi
i stegose srce da od bola cici.
Od tovara stege vid obnevide
pa nevidim svetlost sto Sunce salje
sve sto imah lepo sa mene skide
sad bez iceg svog kako krenut dalje.
Pogledam to lice i to celo sivo
osetim hladnocu pa me jeza hvata
da li imas srce i da li je zivo
istopi hladnocu pokucaj na vrata.
Zaostale suze na gomilu stavljam
na beskucni prag kuce ih tocim
teskom tisinom se javljam
hocu da ti kazem… nemogu da srocim.
Raspeto srce u pesmu te pise
i priziva senke izgubljenih snova
mnogo puta rekoh da ne mogu vise
nisam htela zivot sa ovolko bola.
(Прочитано: 89 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.113 пута)