Песме недеље – ЈАНУАР 2013. – Бира Љубодраг Обрадовић
SAD ĆU DA BUDEM ŽENA
Sad ću da okupam tijelo u pjeni
udahnem sve bijele mirise vode
isperem povšine pustinjskih plima
utrljam ulja mirišljava u kožu
sada ću da budem žena
Sad ću uzet halju crvenu za tango
onu što uvijek drhti dok pjeva
kružeći oko butina mojih
krhke porube kada joj dotaknem
i kad je preklopim kao pismo
sada ću da budem žena
Sada ću da stavim mali srebrn prsten
sa mandalom savršenom što joj prevojima teče
i rasplesane naušnice što ljuljaju se na ušima
praveći predivan bubamarin zvuk
sad ću stavit narukvicu lagano oko zgloba
sada ću da budem žena
Sad ću sebi pažljivo nacrtati oči
svaku liniju u sjenu crne magle iz pogleda
bojom usne crveno da kažu nerečeno
sada ću da ga čekam
sada ću da budem žena
© Miroslava Odalović
MOJE RUŽE
Moje su ruže procvale,
Mirisne, divne i mile,
i moja ruka ubrala ih,
a kaznu nisu zaslužile!
Ne pomoze im ni trn sto ih brani,
ko strazar trvrdjavu,
njihove latice od matice,
sok od izvora, prekinuh ko zlatnu nit!
To je kao za njivu poplava,
za nebo zvezda padalica!
Sada na stolu mirišu još koji dan!
Moje su ruže procvale,
dug život im beše san !!!
Vreme postojanja
U noći praska i bljeska,
novog dana, početka
trajanja, postoji iz prošlosti
jedan tok, kojim putujemo.
Svojom voljom, a nevoljom
nošeni olujom, protiv sebe
nemamo puta izbora, do jedino
sjaj zvezde ako nas dotakne.
Obgrli i podari danima budućim,
jutrima u kojima se budimo i postojimo.
Od prvog plača i udaha do traga koji ostaje
u slici sećanja i liku iz lika nastalog imena,
senke nevidljive, prisutne u godinama…
Koliko od nas ima, u onima koji traju, posle…
© Branka Zeng
