MARIJA
Osecam bol u grudima i dusa se para,
zima slika po prozoru i bas ima dara,
s’ njome bih odlutala da mogu do svakog jutra,
nasmejala Mariju sto place od danas do sutra!
Ne, nisi ti kriva duso sto kao san postojis,
sto mi osmeh i suze mamis, a krijem ih, da ih ne brojis…
U narucju dok milujem te, nema srecnije zene,
uvojke dok ti cesljam i pletem, znam da su sene!!!
Te oci krupne, nevine i bele ruke nezne…
Ne, nisi ti kriva dete, to zivot mreze plete!
I dok klecim u svetinji zahvalna Bogu na snazi,
dok se molim za snagu i zdravlje, da vas oboje pazi…
Dok se setam i trcim u ruci mi topla ruka,
a, prate me koraci tvoji, osmeh i zvonki glas,
s’ nama ces uvek biti, golubica ciji glas
odzvanja na javi i u snu,
i mozda cu te prepoznati u nekom potomku!
Volim te….
Marija….da li si tu?!
© Miladinovic Sandra