Tren – Aleksandar Jakšić

Mirisem zaspale godine

slike su postale sve tiše u mojoj glavi

i zanos kao vatra mine

dok čekam ljubav da se pojavi.

Odluke čekaju kao dosadan gost

u mojoj sobi povod drema

iza sebe sam spalio svaki most

da više nikad povratka mi nema.

Dan se stopio sa mojim snovima

ja sam čovek koji sanja javu

pesmu pišem polomljenim slovima

na jastuk kajanja spustio sam glavu.

Ne nije to poraz

život je borba za novi dah

dok mesec luta nebeskim morima

osećam od nestajanja strah.