Има једна пјесма – Мирослава Одаловић

Има једна пјесма црну слутњу рађа

Да дан је карика у ланцима ноћи

Свитања везана у снопље безнађа

Одмазда сунцокрета због лажног обећања

Што крв своју носи и ножу пркоси

Превара птице што човјеком је била

Сад с умом од чина збрисаног сјећања

Превара птице која шири крила

Тек да зграби једну лешину од свијета

Стрвом да облети кост и кожу глади

Што се лудо врти и не зна шта ради

Само толи бескрај сопственога лета

Ругалица свјетлу што понорно свиће

Шамар луде тмине образину тражи

У дну свег невиног не препозна биће

Већ од своје руке умире сред лажи

©Мирослава Одаловић