Pitas me gde živim? Živim onde
Gde ribe umiru jer nestaje vode
Na plemenskom Balkanu
Gde pošteni nemaju za hranu
Blizu je to stranče, eno tamo dole
Gde samo mrtvačke sveće gore
Gde je utihnuo zvuk dečijeg plača
I zavladao ritam gvozdenoga mača
Dole gde s ponosom niče korov
Manje vredi deset poštenih, neg jedan lopov
Dole gde odavno nema osmeha
Gde zavlada sedam smrnih greha
Pitaš me kako mi je? Kako bi mi bilo
Kad je sve oko mene truli i gnjilo
Ovde voćka vise ne rađa
Nit se majka porađa
Ovde se više ne čitaju bajke
Ne pevaju vrabci, već se deru svrake
Puna bara usijanih glava
Ovde mirna duša ne može spava
Nit da sanja nit oka da sklopi
Od priča o plavoj reci, o Evropi
Nekakva elita, uparadjene gnjide
Serviraju nam znanje, bez pročitane knjige
Pitaš me kad ce biti bolje? Kad progovore senke
Kad počnu izvirati vavilonske reke
Sred pustinje kad nikne more
Kad krvave plemenske vatre dogore
Nikad, nikad! Verujte pre mrtvi ustaće
Neg što ovde bolje biće
Ovde se budale idejama diče
U blatu Balkana gde pametan uzmiče
