сањао је плава огледала сна
и кристално чисте рубове свог скута
непознату тмину неистраженог дна
олупину што површином плута
сањао је себе рођеног у пјени
и терете сваког океанског бића
носио до зоре што воду румени
бол сна му све дубља а нада све плића
сваки терет капи препливане руке
носио све даље пливао све тише
загрлио живот до посљедње луке
до ивица обала гдје га нема више
(Прочитано: 108 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.473 пута)