Земљо

Ја сам ти рекла кишом и вјетром

груменом земље и згаженим цвијетом

годинама згужваним баченим

непроспаваним постељама

ненастањеним кућама језиком врата

дођи и покуцај

Ја сам ти пјевала и громом и муњом

и ћутњом ко громом спржена ријеч

сатима искапаним међ прстима

пређеном стазом и затвореним путевима

ненастањеним шумама и језиком грања

дођи и настани ме

Ја сам ти у кожи дисала

кроз поре ти капала ко зној лица свог

у бунаре сипала тренутке одбројане

на вагама вјечног тек одмјерен трен

са тобом словила сахрани ме земљо

са лица твог да живот осликам