Još uvek zadrhtim,
Kad bučne,bezobrazne kočije vremena
Izviču slova tvog imena,
Još uvek zadrhtim,
Kad pepeo jeftine cigarete
Neopaženo padne na tepih gde nekad behu
Četiri stopala i dve boje čarapa,
Nekad iste boje,
Još uvek zadrhtim,
Kad po navici stavim dve šolje za čaj…
Različitih boja,nekad istih…
Popijem svoj,a tvoj…čekam dok izdahne poslednji dašak
Topline u vazduh…“probaj dušo,prijaće ti,pij ga dok je topao,
To je jedino što znam toplo poslužiti…eto,jel ukusan?haha“
Ne…sećanja…hladan,ne pipnut…
Još uvek zadrhtim
Kad ubedim sebe da jastuk još uvek miriše kao tvoja kosa
Kao one noći kad si izgubila opkladu
I prala je pijačnim sapunom za ruke,eh…
Još uvek zadrhtim,
Kad shvatim da je kupatilo uvek slobodno i pusto,
Pločice suve i jedna četkica za zube na mestu gde bejahu dve,
Različite boje,nekad iste…
Još uvek zadrhtim,
Još uvek zaplačem,
Svaki put kad se iz moje olovke prospe i rodi
Pesma o nama…kao i sad…kao i ova…
Jedina moja…