Prokleta pesma

Reči su moje nečujne
Samo mi oduzimaju dah
Ti ne znaš za njih
Za tebe su samo pepeo i prah

Kad bi samo umela čitati
Reči sto kazuju oči moje
Kad bi mogla osetiti
Koliko te one vole

A prokleti teški snovi
Daju mi samo tvoj lik
Gledati moram tebe koju volim
Al ostati nem, ostati tih

Ne mogu izdržati više
Na javi me od tebe dele
Ne daju mi da dodirnem kožu tvoju
Vec samo da osetim mirise njene

Kad bi samo mogla osetiti
Moje telo, kako tesko disem
Kako moja ruka drhti
Dok za tebe ovu pesmu pišem

Daje mi samo nadu kao zrno maka
Prokleta je pesma, koju pokreću snovi
Oni tužni, neostvareni
U kojima se ona koju nikad imati nećeš, zavoli