“važno je da se piše i da to na nešto liči”, reče dragi Peko Laličić Da li ja ličim na nešto ili se mogu pridružiti svojim utvarama ? otvorila sam vrata onog sveta šarkama prikačenim za tužnu ponoć u srcu zamamne utvare ogrtale su se mojim stvarnostima hranile porođenim ugrušcima krvi ne tvrdim da nismo … Настави са читањем “Podzemlje — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
“važno je da se piše i da to na nešto liči”, reče dragi Peko Laličić
Da li ja ličim na nešto ili se mogu pridružiti svojim utvarama ?
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
4 мишљења на „Podzemlje — Marina Adamović“
No votes yet.
Please wait...
M A R I N A …………..DA KAZEM – STA DA KAZEM?!
BOLJE NISTA!!!
Ne plassi se utvara, davno su se oni u sve nas usadili. Vise se one plase tebe, nego ti njih.
Cuvaj taj svoj izraz, ko zlato.
A , znas li da sam do skora mislio da si djevojcica. I zamisli Marina, nisam pogrijesio.
M A R I N A …………..DA KAZEM – STA DA KAZEM?!
BOLJE NISTA!!!
Topao zagrljaj
Ne plassi se utvara, davno su se oni u sve nas usadili. Vise se one plase tebe, nego ti njih.
Cuvaj taj svoj izraz, ko zlato.
A , znas li da sam do skora mislio da si djevojcica. I zamisli Marina, nisam pogrijesio.
Priznajem, devojčica sam!!! Beše to..1926.god