. pitali su me dokle se prostire nada pružila sam ruke do oblaka prste mi saseče munja na prepad spustih ih uplašena do vetra u magli dlanove sprži besposleni grom podmetnuh laktove uzdišući i njih prelomi olujna strela ne pamtim zašto ne pokazah pete možda bih samo ja ostala bez ruku ovako masa sakatih hoda … Настави са читањем “Nada — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
Једно мишљење на „Nada — Marina Adamović“
No votes yet.
Please wait...
Kolege pravnici tvrde da moj zahtev ne može biti ispunjen. Zato postupam ovako- ovaj sajt je javno dostupan i nadam se da će određenim stvorovima biti dovoljan kao moje naređenje: ma kada i ma kako završim, želim da budem sahranjena o državnom trošku, da niko ne zna gde mi je ubačeno telo i da me nikada ne spomenu.
Kolege pravnici tvrde da moj zahtev ne može biti ispunjen. Zato postupam ovako- ovaj sajt je javno dostupan i nadam se da će određenim stvorovima biti dovoljan kao moje naređenje: ma kada i ma kako završim, želim da budem sahranjena o državnom trošku, da niko ne zna gde mi je ubačeno telo i da me nikada ne spomenu.