ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш

ДРАМАТУРГ

Дошао је у позориште једног уранилог пролећа, када је небо изнад Сарајева највише азурно, Сарајево најлепше, када се чини да се сва свeтлост васељене спустила на улице овога града,људе чак и на успомене. Дошао је у град спој конфесија, нацијa, обичаја и много чега невиђеног. Задржао се кратко, тако је чинио где год је стизао. Остајао је онолико колико представа сценски живи, онда би одлазио у неки други већи или мањи град, веровао је да ће тако протећи и живот, јер док има градова и представа, све је у некој колотечини, ритму. А живот преварант пропири као ветар брзином . Када у неким годинама сачекају ненадано и хитро старост са њом и болест, када се однекуд туга привуче, схватимо колико је човек трошан, па ипак понекад претерано раздраган. Представе су се низале као градови које је остављао. Отмен, наглашено мисаон, умерено жовијалан, не истражен за женски свет, био је неисцрпна тема међу дамама, чекале су у вечерњим сатима испред позоришта да га угледају,тражиле аутограм не би ли га дотакле, виделе тај осмех. Опсесија, нису могле да га се ослободе ни када је отишао, као потреба, као каква овисност, виртуелна игрица коју заволе деца па после не могу да се одвоје. Само он није био виртуелан него потпуно стваран,  најлепше могуће истинит.

Није марио за жене што је чудило, имао је говорило се неостварену студентску љубав, остао је веран прошлости, зарекао се да су жене за њега само искуствена истина, али њој се враћао не као искуству, него као скривеној тајни, враћао у својим тишинама, када се присећао, када би славио прошлост.

Волео је трагати у послу, драматургија је вечито трагање. После година трагалачког по театрима Европе дошао је за Сунцем у Краков,  једне сушне јесени без киша, да у њему и остане , можда је све била слутња, можда. Кад је представа ушла у репертоар, када је започела из себе лепотом да се храни означила је крај узвишеном живљењу, племенитом живoту, престанак драматуршког рада, човека рођеног да цео свет дарује лепотом јединственог у профаном, пролазном. Све је код њега било чудно од живота до смрти. Умро је на премијери представе у коју је унео као увек целога себе, помно пропратио сваки детаљ, сваки глумачки покрет,сваки глас. Медицинска експертиза је као узрок смрти навела инфаркт миокарда, пронашао га је кукавица на месту његове најтананије љубави, у позоришту, у замаху стваралачке светлости, у четрдесетој години путовања кроз нешто што се борба зове. Кад човек умре увек је млад , подсвесна жеља оних који и даље живе да остану вечни. Међутим он је доиста био млад , млад за губитак трајања. За њега је на несрећу све прерано стало, мисао,време покрет. “Свака смрт је по једна пропаст света“. Никада више он неће путовати временом, никада радити оно што је највише волео и још много тога никада, најсуморније неће бити њега. Није рекао одакле је, ко је у ствари, говорио је француски, певао на Шпанском, љутио се на Талијанском, волео на Руском, није имао народност, није му трбала био је светски и свој. Волео је слободу у свим облицима, неговао радост стварања, све су се врлине у њему среле откривајући се у тајни професије. На нахткасни су пронашли холандски пасош, Пољак пореклом. Необично је да га је смрт стигла у земљи предака, много је необичног у његовом отварању себе, у тихом животу ограђеном лепотом, можда је и ова прича о њему због њега необична, можда?


ПЕСМА НОВА
Настави са читањем “ДРАМАТУРГ … – Андреја Ђ. Врањеш”

729 ПУТА ПРОЧИТАНО

KRENI HRABRO-Miroslav Krnjeta

Živi čoveče samo živi
svetlo dolazi iznutra
oseti danas
ne čekaj sutra.

Ostavi juče,ostavi sutra,
kreni sada,
sada ti se dešava život
pobedi sumnje,nesigurnost,strah,
porazi tog tamničara gada
sruši barijere preskoči taj plot.

Ne lomi glavu o budućnosti
ne znaš šta te čeka,
ne živi stalno u prošlosti
ostaćeš tamo doveka,
kreni napred ka sadašnjosti.

Život je poput lista
ne traći dragoceno vreme,
veruj u sebe budi avanturista
kreni napred ne čekaj promene.

Niko ne zna šta je sutra
poleti na krilima vetra,
kreni hrabro u polja nova
ne zaustavljaj se leti nadahnuto
srcem pustolova.

Kako ćeš izaći iz mraka
bez jednog običnog koraka,
kako ćeš pobediti parališući strah
ako ne kreneš srcem na planine
penjanjem ne izgubiš dah.

Ne dozvoli drugima da ti sudbinom zvone
ne slušaj one koji stoje,
ti si gospodar svoje vasione
pusti savetnike neka čekaju i dane broje.

Ako padneš ustani otresi prašinu
ne očajavaj nastavi dalje,
puzeći se penji na planine
kad dodirneš vrh nestaće strah
pobedićeš život i videti vrline.

Napravi taj jedan korak
ne dozvoli život da ti bude gorak,
zaboravi strahove i prošle poraze
čekaju te nove neistražene oaze.

210 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДУША ТРОМОРАВЉА 2019

Слике на Фејсбуку

На месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 28.07.2019. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 29-ог рођендана СПС-а, организовао је по трећи пут Поетско-музичку манифестацију „Душа Троморавља“.

Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.


ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје,
а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца

Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје, а ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца


Програм је осмислио, организовао и водио књижевник Боривоје Бора Видојковић
– председник ОО СПС Ћићевац

Прочитајте чланак до краја

298 ПУТА ПРОЧИТАНО

РАЗВОД – Мирослав Мића Живановић


РАЗВОД

Далеко су дани меденог месеца
и године снова, маштања о срећи,
када смо искрено, волели ко деца
и бирали шта ћемо једно другом рећи.

Шта нас је довело до овог тренутка?
Јесу ли године, ко ветрови силни,
протерале љубав из задњега кутка,
а ми ко без душе, постали дебилни?

Ноћас, на све стране, летеће без реда
отровне стрелице горчине и једа.
Као из заседе, вребаће нас мане,
свих ових година некако скриване.

Ко легије страшне, свако из свог рова,
целе ћемо ноћи јуришати снажно.
Брисати године испод овог крова,
као да нам баш ништа није било важно.

И до зоре стићи до једнога циља
да једно другоме ископамо очи
и да уништимо све трагове миља
ко да једно другом никад нисмо били
скровиште и кутак и звезда водиља.

Пуцаће окови, кидати ланци
и коначно, ево, срушити тамница
у којој смо силом живели ко странци,
под маскама што нам прикривају лица.

Убићемо тако ону слатку ћутњу,
из које су риме летеле до звезда.
Као опчињени прослављати смутњу,
која нас безумно оставља без гнезда.
Настави са читањем “РАЗВОД – Мирослав Мића Живановић”

280 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ( СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ )

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете до краја почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку знака,
изнад Сунца тмина.

РОДА

Додир далеких међа,
крилата прича дана,
сањају је куће северно од лета,
јутра троши у тихој слободи,
вечно тражећ исто,
по заспалој води.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га дидиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с њима и сузе детиње.

Животом разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ЗАЖМУРИ

Ако ме будеш срела,
не застајкуј мислима,
запећеш сећањем,
заболеће те радост,
па ти се о недај Боже десити може,
да заридаш сновима.

ИЗВАН СЦЕНЕ

У самоћи песник и мисао,
камена судбина а срце меко,
лепоту стихова чека,
радост остала тамо далеко.

С вином заједно троши тмину,
пише песму о лепоти жене,
мотре га зидови бели,
живот потрошен изван сцене.

Јутро кроз окно поглед сели,
од поља неба део да има,
он ко  по облацима да хода белим,
висине модре грли са њима.
Настави са читањем “ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш”

2.139 ПУТА ПРОЧИТАНО

GOSPODARI SVETA-Miroslav Krnjeta

Da vas nema gospodari sile
kakve bi ljubavi u svetu bile,
do moći hira vam je stalo
ne vidite koliko je glava palo.
Terate u rudnike umorne,tužne,
da za vaše dvorce rade
ostavljate ih gladne i dužne.
Igrate se gospodara rata
sejete smrt ispred svih vrata.
Nemate vere u ništa
ne verujete ni u Boga,
vama je stalo do zlatnog roga.

Od radničke muke i seljačkog žita
hrani se vaša dvorska svita,
ne znate za brata a ni druga
vama je sreća kad svetom vlada tuga.
Gde je bližnji,
ili ljubi svoga brata,
nema kod vas toga
ne bi bilo zabave vaše rata.
Milost,ljubav ne postoje
stavili ste okove i lance oko vrata
zbog riznica punih zlata.

Nahranite gladne,obujte bose,
ogrejte slabe pored vatre,
ali vama je stalo sve da se satre.
Vi samo znate za obest
i dobro ste zagazili u bolest.
Koliko još,kada je dosta,
koliko treba novca
da se sirotinja spasi izrabljivačkog posta.

U zemunice i rovove
šaljete voljene i sinove,
iz njih krv nevina teče
ali vas savest ne peče,
na smrti i ranama
vi se kitite krvavim parama.
Dosta je svetu krize
i zla koje čovečanstvo grize.
Sa neba smrt šaljete
posle nas u fabrike terate
da crnčimo i radimo
da vam razvrat i jahte platimo.
Gori ste od tornada i od suše,
od istoka do zapada
od severa prema jugu
gde prođete ostavljate
čemer i tugu.

Budite se mladi,stari
niko za vas ne mari,
ne dajte da vas lažu
istinu pred očima mažu
da bude kako oni kažu.
Borite se gladni,željni pravde,
ustanite mučenici,radnici,seljaci,
ne dajte slobodu,dušu,
kad im treba
da zidaju kule do neba.

Zbog bahatosti vaše
porobiste narode bele,crne,žute,
ali još barjak slobode maše.
Tama je vama dan
sa vama nema svetla dana
vodite čovečanstvo putem bezdana.
Narodu je došlo do guše
gospodari spasavajte duše.
Mučitelji naroda,faraoni novog doba
iz vas teče zloba,
mislite jačeg nema
silniji ste od planina,gora,
ali grešite
i faraon je propao usred mora.

217 ПУТА ПРОЧИТАНО

У ВИНУ СПАС – мр. Ратко Тодосијевић Баћо


У ВИНУ СПАС

Из нектара твог
Процвета реч
У сласти и бојама
Љубави
На уснама твојим навиру
Сећања и песме
Уз звуке виолине
Прекланог гудала
Дим кафане ме покреће
Крстарим временом са тобом
Као светионик.
Пред оком покретне слике
Беспућа у процепу
Измђу прошлог и садашњег
Између сутра и јуче
И шта нам сва искуства значе
Када тумарајући
У самоћи и тишини
Тражимо спас
Питам вазда себе
Да ли је човек тако мали
Да у чаши вина
За срећу и тугу
Тражи спас
Желим да питам дугу
Верујући да на њеном
Крају и чаши вина
Заиста постоји спас
Гости полако одлазе
Док их ја крадомице
Са чашом неиспијеног вина
Испраћам молитвом
За опроштај који и
Нису тражили

© Мр. Ратко Тодосијевић – Баћо

 

278 ПУТА ПРОЧИТАНО

ISPOD ŠARE NA BISTRICI *Dušan Marković – Kuršumlija

ISPOD ŠARE NA BISTRICI

Danas sam ti, na Kosovu bio,
gde crveni božuri se viju
dal sam bio, ili sam usnio
Al osetih našu Metohiju.

Neka vila svatove spustila,
kraj Bistrice, usred Metohije
svadbeni je barjak raširila,
raširila, da se opet vije.

Ispod Šare, usred bela dana
u Prizrenu, Dušanovom gradu,
venčaju se Čeda i Slađana,
nemoj Srbi, da gubimo nadu.

Ima nešto, što ljudi ne znaju
ma koliko vremena da prođe,
gde se krste, tu se i venčaju
rodnoj kući mora da se dođe.

Dok mladenci hladnu piju vodu
sa čuvene Šadrvanske česme
svatovi su na kamenom mostu
kraj harmonike i uz srpske pesme.

Svetog Đorđa hram obiđoše,
zatim crkvu Svetog Spasa
Prizrenskom kaldrmom siđoše
i gledaju kako Bistrica talasa.

Pod kamenim mostom,
Bistrica teče,
Ne iz Peći i ne iz Dečana
već iz grada cara Dušanova.

460 ПУТА ПРОЧИТАНО

CAR DUŠAN SILNI-Miroslav Krnjeta

U prestonici Beogradu
u crkvi svetog Marka
leže mošti cara Dušana

Srpska kruna veličina mitska
zaveštanje Srpskom narodu
uspomena na vladara velikana

sin Stefana dečanskog
naslednik trona carskog

unuk kralja Milutina
gospodar šuma,mora,planina

princ kod velbužda
rodila ga slava
od sokola raste u snažnog lava

neustrašivo vojskom
juriša na Bugare
gazi ih kao travu
da nikad više na Srbiju
ne udare

carstvo od Grčkog mora
do Dunavskih zora

zvone pravoslavna zvona
preko nepreglednih gora

soko leti
od svitanja do mraka
izviđa kolika je
Srpska zemlja carska

dvoglavi orao ponosno
čuva carstvo
štiti ga mačem
orlova viteško bratstvo

kraljevi strahuju
carstva zaziru
kad Dušanovi silni oklopnici
nadiru

sa prestola carskim žezlom vlada
slova zakona piše

čvrsta ruka čuvar roda
Srpska nada
neprijatelje Srbije vatrom briše

hrabri car jaše kao vetar
Srbije ne da ni metar
zidine carstva granit stabilni

ostaćeš najveća kruna
epska legenda car Dušan silni

343 ПУТА ПРОЧИТАНО

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  НЕОБЈАВЉЕНЕ  ЗБИРКЕ  (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ)

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА

Срели смо се испод свитања,
носила је младост,
а ја  живот цео,
отишла је у загрљај јутра,
ја вратих у таму,
као њезин део.

ПИТАЊЕ

Питали су је,
да ли га познаје ?
Тек толико,као нико.

ХРАСТ

Олујама памти,
рукама грана,
по деблу рана,
цео живот сакупљао бреме,
још од њега траже,на времену путу,
да изгуби себе.

КАНДЕЛА  РЕЧИ

М. Цветајевој.

Вечности поклањала стихове,
ко сликар кад на платну игре ниже,
из ума њена светлост,
све ближе и ближе,
осветли једно доба,
а када дани  мржњом затамне,
кандела речи,
светлост своју,
изнова проба.

Настави са читањем “У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш”

2.266 ПУТА ПРОЧИТАНО