У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  НЕОБЈАВЉЕНЕ  ЗБИРКЕ  (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ)

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА

Срели смо се испод свитања,
носила је младост,
а ја  живот цео,
отишла је у загрљај јутра,
ја вратих у таму,
као њезин део.

ПИТАЊЕ

Питали су је,
да ли га познаје ?
Тек толико,као нико.

ХРАСТ

Олујама памти,
рукама грана,
по деблу рана,
цео живот сакупљао бреме,
још од њега траже,на времену путу,
да изгуби себе.

КАНДЕЛА  РЕЧИ

М. Цветајевој.

Вечности поклањала стихове,
ко сликар кад на платну игре ниже,
из ума њена светлост,
све ближе и ближе,
осветли једно доба,
а када дани  мржњом затамне,
кандела речи,
светлост своју,
изнова проба.

Настави са читањем “У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш”

2.268 ПУТА ПРОЧИТАНО