ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ( СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ )

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете до краја почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку знака,
изнад Сунца тмина.

РОДА

Додир далеких међа,
крилата прича дана,
сањају је куће северно од лета,
јутра троши у тихој слободи,
вечно тражећ исто,
по заспалој води.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га дидиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с њима и сузе детиње.

Животом разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ЗАЖМУРИ

Ако ме будеш срела,
не застајкуј мислима,
запећеш сећањем,
заболеће те радост,
па ти се о недај Боже десити може,
да заридаш сновима.

ИЗВАН СЦЕНЕ

У самоћи песник и мисао,
камена судбина а срце меко,
лепоту стихова чека,
радост остала тамо далеко.

С вином заједно троши тмину,
пише песму о лепоти жене,
мотре га зидови бели,
живот потрошен изван сцене.

Јутро кроз окно поглед сели,
од поља неба део да има,
он ко  по облацима да хода белим,
висине модре грли са њима.
Настави са читањем “ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш”

2.139 ПУТА ПРОЧИТАНО

GOSPODARI SVETA-Miroslav Krnjeta

Da vas nema gospodari sile
kakve bi ljubavi u svetu bile,
do moći hira vam je stalo
ne vidite koliko je glava palo.
Terate u rudnike umorne,tužne,
da za vaše dvorce rade
ostavljate ih gladne i dužne.
Igrate se gospodara rata
sejete smrt ispred svih vrata.
Nemate vere u ništa
ne verujete ni u Boga,
vama je stalo do zlatnog roga.

Od radničke muke i seljačkog žita
hrani se vaša dvorska svita,
ne znate za brata a ni druga
vama je sreća kad svetom vlada tuga.
Gde je bližnji,
ili ljubi svoga brata,
nema kod vas toga
ne bi bilo zabave vaše rata.
Milost,ljubav ne postoje
stavili ste okove i lance oko vrata
zbog riznica punih zlata.

Nahranite gladne,obujte bose,
ogrejte slabe pored vatre,
ali vama je stalo sve da se satre.
Vi samo znate za obest
i dobro ste zagazili u bolest.
Koliko još,kada je dosta,
koliko treba novca
da se sirotinja spasi izrabljivačkog posta.

U zemunice i rovove
šaljete voljene i sinove,
iz njih krv nevina teče
ali vas savest ne peče,
na smrti i ranama
vi se kitite krvavim parama.
Dosta je svetu krize
i zla koje čovečanstvo grize.
Sa neba smrt šaljete
posle nas u fabrike terate
da crnčimo i radimo
da vam razvrat i jahte platimo.
Gori ste od tornada i od suše,
od istoka do zapada
od severa prema jugu
gde prođete ostavljate
čemer i tugu.

Budite se mladi,stari
niko za vas ne mari,
ne dajte da vas lažu
istinu pred očima mažu
da bude kako oni kažu.
Borite se gladni,željni pravde,
ustanite mučenici,radnici,seljaci,
ne dajte slobodu,dušu,
kad im treba
da zidaju kule do neba.

Zbog bahatosti vaše
porobiste narode bele,crne,žute,
ali još barjak slobode maše.
Tama je vama dan
sa vama nema svetla dana
vodite čovečanstvo putem bezdana.
Narodu je došlo do guše
gospodari spasavajte duše.
Mučitelji naroda,faraoni novog doba
iz vas teče zloba,
mislite jačeg nema
silniji ste od planina,gora,
ali grešite
i faraon je propao usred mora.

217 ПУТА ПРОЧИТАНО